Meteorolozi uveliko prave dugoročne jesenje, čak i zimske prognoze i prema onome što se odnosi na Evropu, naš podeblje, odnosno centralni Balkan, biće mesto sa najviše padavina iako se ove zime, prema najavama meteorologa iz regiona, ali i meteorološkog sajta “Severe Weather Europe”, očekuje ispodprosečna količina padavina ove zime.
Jesen će biti blaga i prijatna, a poznato je i u kojim delovima kontinenta će biti najviše snega. Među njima je i Srbija, evo svih detalja.
Juče je zvanično počela jesen. Klimatološki, već smo ušli u tu sezonu. Iako volimo da govorimo o rekordima posljednjih godina, ne možemo govoriti o izuzetno toplom letu tokom 2025. godine. Bilo je toplotnih talasa, ali ni blizu onoga kako je to bilo 2024. ili pretprošle godine, 2023. Ipak, već se komentariše dolazak hladnijeg perioda i da li ćemo konačno imati vremenske prilike koje odgovaraju sezoni.
Bakir Krajinović, meteorolog u Federalnoj hidrometeorološkoj službi BiH nedavno je za “Faktor” prokomentarisao kakva nas jesen očekuje u regionu. Hladnije vreme već polako počinje, a jesen će biti slična prošloj godini.
Obrt u Srbiji će se deseti već u četvrtak, za kada naši meteorolozi najavljuju i mogućnost prvih padavina na planinama.
Prijatna jesen
- Temperature će biti iznad proseka tokom sva tri meseca jeseni, posebno se ova pozitivna odstupanja očekuju u novembru, kada su na severu BiH moguća odstupanja i do tri stepena. Očekuje se manje padavina nego što je uobičajeno za ovo doba godine. Međutim, jesen je poznata po tome što su veće količine padavina moguće u kraćem periodu, tako da treba da budete spremni. To potvrđuju i rekordi za jesenja tri meseca i maksimalna dnevna vrednost kiše u Mostaru. Tako je 26. septembra 2010. godine u gradu na reci Neretvi izmereno 127 litara kiše, 5. oktobra 2015. godine izmereno je 120,5 litara, a što se novembra tiče, rekord u tom gradu je 134 litre kiše koja je pala u prvom mesecu 1955. godine – podsetio je Krajinović.
U svetu, međutim, zima se komentariše više od jeseni, s obzirom na to da se oglasio Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF).
Gde će biti najviše snega
Pojedinačna prognoza za novembar pokazuje uglavnom da će snežne padavine širom Evrope biti ispod proseka. Neki potencijal za više snega se vidi preko Skandinavije, ali čak i tamo je ograničen na višim područjima. Prognoza snežnih padavina za decembar pokazuje nedostatak snega u većem delu kontinenta. Više padavina očekuje se na centralnom Balkanu (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija), u najjužnijem delu Velike Britanije i na manjem području Skandinavije.
Januar donosi poboljšani potencijal snežnih padavina u većem delu kontinenta. To je anomalija visokog pritiska na severu, koja donosi hladniji vazduh u Evropu. Povećani potencijal snežnih padavina očekuje se u Velikoj Britaniji i centralnim delovima kontinenta. Prema prognozi ECMVF-a za zimu 2025/2026, u Evropi se očekuju ispodprosečni nivoi snežnih padavina u periodu od novembra do januara. Na osnovu trenutnog razvoja globalnog vremenskog fenomena “La Ninja” na Pacifiku, prognoze ukazuju na promene vremenskih uslova koji će oblikovati predstojeću zimu
Sajt Severe Weather Europe takođe koristi UKMO dugoročni prognostički sistem sa ECMVF-om. Razvio ga je Meteorološki zavod Ujedinjenog Kraljevstva, koji mu je dao inicijale (UKMO).
Ispodprosečna količina padavina
Gledajući sezonski prosek za Evropu, može se videti još jedna slaba prognoza snežnih padavina, mnogo gora od one koju je predvideo ECMVF. Manje snežnih padavina nego obično se predviđa za veći deo kontinenta, osim za neke severne delove. Ali upoređujući prognozu za nekoliko godina, postoji tendencija (pristrasnost modela) da se pokaže manje snežnih padavina.
Prognoza za novembar pokazuje ispodprosečni potencijal snega u većem delu Evrope. Opet, više snežnih padavina se predviđa u severnim delovima, baš kao u prognozi ECMVF-a, ali ovde je još više ograničeno nadmorskom visinom, što ukazuje na topao mesec. Prognoza snežnih padavina za decembar ne pokazuje nikakvo značajno poboljšanje osim uobičajenih većih nadmorskih visina u severnim delovima. Ostatak kontinenta pokazuje znatno manje snežnih padavina za taj mesec.
- Za januar se ne predviđaju veće promene širom kontinenta. Kao što prognoza pokazuje, potencijal za snežne padavine postoji samo u severnim delovima. Ovaj model pokazuje prilično blagu zimu nad Evropom – navodi se u prognozi pomenutog sajta.
Hladnija jesen i zima i sneg već u novembru
Prema dugoročnoj vremenskoj prognozi našeg meteorologa Ivana Ristića, već krajem septembra se očekuju prodori sa Severnog ledenog mora što će spustiti temperaturu i opet bi došlo do promene cirkulacije što bi značilo da nećemo imati puno toplih dana i neće biti previše vruće na jesen.
- Zato već u novembru možemo očekivati prvi sneg, sa temperaturama u granicama normale. I decembar bi mogao biti kopija prethodnih decembara, sa povremenim blažim zahlađenjima uz padavine i blažim otopljenjima. Očekuje se da jesen i zima budu za nijansu hladnije od prethodnih – zaključuje Ristić.
Međutim, prema nekim projekcijama na visokim planinama sneg je moguć i već za koji dan.
IVAN RISTIĆ DETALJNO ZA ESPRESO O POLARNOM VRTLOGU
U stratosferi iznad Severnog pola razvija se novi polarni vrtlog koji je jako važan za zimski period i jedan je od glavnih igrača u oblikovanju vremena za predstojeću zimu koja nas čeka. O ovom vremenskom fenomenu porazgovarali smo sa poznatim meteorologom Ivanom Ristićem, a on nam je dao detaljnije odgovore.
Ivan Ristić kaže za portal Espreso da jak polarni vrtlog forsira temperature ko je su iznad proseka što dovodi do toplije zime, a razlog je taj što cikloni sa Atlantika poput islandskog ciklona guraju topliji vazduh sa jugozapada ka našoj zemlji.
Međutim, kada je polarni vrtlog slabiji onda postoji šansa da prodre i hladan vazduh.
“Ukoliko je u pitanju slabiji polarni vrtlog onda je verovatnoća da če doći do prodiranja hladnog vazduha i samim tim će doći i do hladnije zime. Tako da ove godine treba očekivati da kraj novembra i početak decembra, kao i da kraj decembra i početak januara budu znatno hladniji nego prethodnih godina”, naglašava Ristić.
Prema rečima meteorologa, već krajem septembra Srbija očekuje drastičan pad temperature što će biti uvertira u hladni period zime.
“Prodori sa Severnog ledenog mora se očekuju već krajem septembra i oni će spustiti nivo temperature. To bi dovelo do ponovne promene cirkulacije što bi značilo da nećemo imati puno toplih dana i neće biti previše toplih dana, ali isto tako neće biti previše vruće na jesen”, objašnjava Ivan Ristić.
On kaže da trebamo očekivati prve pahuljice snega u novembru, ali da će temperature biti u granicama normale.
“U novembru možemo očekivati prvi sneg, sa temperaturama u granicama normale. Za decembar će biti karakteristična blaža zahlađenja uz padavine. Sve u svemu jesen i zima će biti za nijansu hladnije od prethodnih”, završava Ristić.
Šta je polarni vrtlog?
Polarni vrtlog je gornji nivo područja niskog pritiska koje leži u blizini jednog od Zemljinih polova. Postoje dva polarna vrtloga u Zemljinoj atmosferi, koji nadkriljuju Severni i Južni pol.
Svaki polarni vrtlog je perzistentna zona niskog pritiska velikih razmera, prečnika manjeg od 1.000 kilometara (620 milja), koja rotira u smeru suprotnom od kazaljki na satu na Severnom polu, i u smeru kazaljki na satu na Južnom polu (u oba slučaja se naziva ciklon), tj. oba se polarna vrtloga okreću na istok oko polova.
RHMZ OBJAVIO KAKVO NAS VREME ČEKA SUTRA
U Srbiji se danas posle podne očekuje naoblačenje, a uveče i tokom noći očekuju kiša i lokalni pljuskovi sa grmljavinom na zapadu i severu Srbije, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
Pre podne pretežno sunčano, na severozapadu uz malu i umerenu oblačnost.
Duvaće slab do umeren južni i jugoistočni vetar, na severu Vojvodine severoistočni.
Najniža temperatura biće od osam stepeni do 17, a najviša dnevna od 25 na zapadu do 32 stepena na jugoistoku zemlje.
U Beogradu danas će pre podne pretežno sunčano, posle podne postepeno naoblačenje sa zapada, krajem dana sa slabom, kratkotrajnom kišom.
Najniža temperatura biće oko 17 stepeni, a najviša dnevna oko 27 stepeni.
Narednih dana biće postepeno svežije, za vikend i početkom sledeće sedmice u većini mesta najviša dnevna temperatura biće u intervalu od 16 do 20 stepeni, u košavskom području od četvrtka do nedelje uz umeren i jak jugoistočni vetar, na jugu Banata i u donjem Podunavlju i sa udarima olujne jačine.
U četvrtak i petak mestimično sa kratkotrajnim padavinama koje se za vikend i početkom sledeće sedmice očekuju uglavnom u jugoistočnim, južnim i jugozapadnim predelima Srbije.
Biometeorološka prognoza za sredu, 24. septembar 2025. godine: Pogoršanje biometeoroloških prilika imaće nepovolјan uticaj na sve osetlјive osobe, pa im se savetuje da smanje uobičajene aktivnosti i poštuju savete lekara. Srčani i psihički bolesnici, kao i astmatičari će biti posebno osetlјivi. Glavobolјa i problemi sa snom su mogući kod meteoropata.
(Espreso/blic)
