Na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju u Tjenđinu pojavila se vest koja zvuči kao scenario naučne fantastike – Rusija i Kina razmatraju izgradnju najduže brze železnice na svetu.
Dužina pruge bi bila oko sedam hiljada kilometara, kojom bi se od Moskve do Pekinga stizalo za svega 15 sati.
Voz budućnosti kroz Sibir
Prema informacijama ruskih i kineskih medija, predsednici Vladimir Putin i Si Đinping razgovarali su o ideji da se putovanje koje sada traje šest do sedam dana vozom skrati na manje od jednog dana. Planirana brzina kompozicija bila bi od 350 do 400 kilometara na sat, čime bi ova trasa postala rekorder među svetskim brzim železnicama.
Predviđena ruta obuhvatala bi najveće gradove Rusije – Nižnji Novgorod, Kazaň, Jekaterinburg, Novosibirsk, Irkutsk i Čitu – odakle bi se pružila do kineskog Harbina, Hohhota i Pekinga. Svaki od tih gradova mogao bi da postane novo logističko i ekonomsko čvorište, privlačeći kapital i stanovništvo.
Ambiciozan plan i finansijski rizici
Prema dostupnim informacijama, planirano je formiranje zajedničkog fonda vrednog 30 do 40 milijardi dolara. Kineske banke obezbedile bi povoljne kredite, dok bi Rusija bila zadužena za trasu do Zabajkalska, a Kina za deonicu od granice do Pekinga. Prva etapa, Moskva–Novosibirsk, trebalo bi da bude završena do 2030, a ceo projekat do sredine 2030-ih.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da su troškovi verovatno potcenjeni i da bi zbog dužine trase, permafrosta, močvara i ekstremnih klimatskih uslova cena mogla biti i duplo veća. Održavanje pruge kroz Sibir zahtevalo bi posebne tehnologije i stalna ulaganja.
Da li će biti putnika?
Jedno od ključnih pitanja je i ekonomska isplativost. Avio-saobraćaj je i dalje brži i verovatno jeftiniji, a gustoća naseljenosti u Sibiru mala. Putnika bi sigurno bilo na kraćim relacijama – do Kazanja ili Jekaterinburga – ali se postavlja pitanje da li će linija do krajnjeg istoka privući dovoljno korisnika da opravda ogromna ulaganja.
- Sam projekat može podstaći razvoj tih gradova, ali teško je očekivati masovne tokove putnika koji bi vratili investiciju – ocenjuje Kiril Jankov, član javnog saveta pri ruskom Ministarstvu saobraćaja.
Geopolitika na šinama
Osim ekonomskih dilema, projekat otvara i politička pitanja. Ako većinu finansiranja i tehnologije preuzme Kina, Rusija bi mogla da završi u ulozi mlađeg partnera, zadužena za teške građevinske radove, ali i za otplatu kredita. Pored toga, sankcije i međunarodna ograničenja mogli bi usporiti isporuku opreme i poskupeti radove.
Ipak, strateški značaj ovakve pruge niko ne osporava. Ako se realizuje, ona bi mogla da transformiše Sibir iz periferije u srce Evroazije, da osnaži „Novi put svile“ i otvori novu kopnenu alternativu avio-saobraćaju.
Za Rusiju bi to značilo stotine hiljada novih radnih mesta i stimulans za metalurgiju i građevinu, dok bi Kina dobila dokaz da njena železnička tehnologija funkcioniše i u ekstremnim uslovima.
Brza pruga Moskva–Peking ne bi bila samo transportna linija, već simbol nove Evroazije – kontinenta u kojem se geopolitička mapa iscrtava šinama, a ne granicama.
Informer.rs
