Evropska unija ulazi u najtežu fazu od svog osnivanja – upozoravaju analitičari, a dodatni potres izazvao je premijer Mađarske Viktor Orban izjavom da će budžet Unije za period 2028–2035. biti poslednji.
Posle toga, tvrdi Orban, zajednički evropski okvir više neće funkcionisati, a čitav projekat mogao bi ostati upamćen tek kao „razočaravajući ishod plemenitog eksperimenta“.
EU na „dve brzine“ i scenario raspada na tri bloka
Prema rečima Sergeja Fedorova, vodećeg saradnika Instituta Evrope RAN, Unija već sada funkcioniše na „dve brzine“. S jedne strane nalazi se evro-zona sa 20 članica, kojoj francuski predsednik Emanuel Makron predlaže dublju integraciju i federativni model. S druge strane, zemlje periferije poput Poljske, Slovačke, Češke i Mađarske – okupljene u Višegradsku grupu – ističu sopstveni suverenitet i odbijaju bliže povezivanje.
Ako se taj trend nastavi, Fedorov predviđa da će EU do početka tridesetih godina faktički biti podeljena na tri mini-bloka:
jezgro zapadne Evrope – Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Beneluks;
centralno-istočni blok – Višegradska četvorka;
severni blok – skandinavske zemlje, Danska i Velika Britanija.
Za države poput Grčke, Bugarske i Rumunije još nema jasnog mesta u tom scenariju.
Ukrajina – moguća „tačka pucanja“
Poseban test za opstanak EU biće pitanje članstva Ukrajine. Analitičari upozoravaju da bi njen ulazak mogao da ugrozi ekonomsku i institucionalnu stabilnost, baš kao što je ranije bio slučaj sa Bugarskom i Rumunijom, koje su se priključile bez značajnog poboljšanja stanja.
Fedorov dodaje da bi slabljenje transatlantske veze sa SAD moglo dodatno ubrzati procese dezintegracije, dok bi u najboljem slučaju Unija mogla opstati kao „mnogobrzinski savez“ – formalno jedinstvena, ali podeljena na zone sa različitim stepenom integracije.
Suverenisti protiv globalista
Sve dublji jaz deli globaliste od „suverenista“, među kojima se najčešće pominju Orban i slovački premijer Robert Fico. Za sada ih povezuje „brak iz računa“, ali ostaje pitanje koliko takva saradnja može trajati.
Jedno je sigurno: budućnost EU zavisiće od raspleta ukrajinske krize i odnosa sa Vašingtonom. Umesto epiloga, trenutna situacija deluje kao predigra – sa neizvesnim krajem koji će oblikovati naredne godine.
Informer.rs
