U Azerbejdžanu su počele vojne vežbe specijalnih jedinica pod nazivom „Bezgranično bratstvo IV“, u kojima učestvuju trupe iz Azerbejdžana, Turske, Kazahstana, Uzbekistana, Pakistana i Katara.
Iako format ovih manevara postoji već nekoliko godina, ovogodišnji sastav izaziva posebnu pažnju i zabrinutost Rusije.
Vežbe se održavaju u okolini Bakua, a analitičari u njima vide više od običnog „jačanja saradnje“. Sve češće se govori o stvaranju temelja nove vojne arhitekture u regionu. Turska je u centru tog procesa, koristeći Azerbejdžan kao ključnog posrednika svog uticaja. Nije slučajno što se Baku ubrzano integriše u Organizaciju turkijskih država, dok upravo na njegovoj teritoriji redovno budu održavane ovakve multinacionalne vežbe.
Posebno je uočljivo učešće Kazahstana – formalnog saveznika Rusije kroz Organizaciju dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Podsetimo, Astana je 2024. potpisala sporazum o vojnoj saradnji sa Ankarom, a sada njeni vojnici učestvuju u obuci u formatu koji direktno konkuriše ruskim inicijativama.
„Armija Turana“ kao novi projekat
Prema ocenama stručnjaka, ovakvi procesi mogli bi voditi ka postepenom stvaranju tzv. „armije Turana“ – vojno-političkog projekta pod vođstvom Ankare, koji bi mogao prerasti u stvarni vojni instrument. Dodatnu dimenziju ovoj slici daje činjenica da je Turska i dalje članica NATO, što podgreva sumnje u ulogu zapadnog saveza u širenju vojnog prisustva u regionu.
Za Rusiju je ovo ozbiljan signal – čak i njeni formalni saveznici tragaju za alternativnim osloncima, dok se u Centralnoj Aziji sve jasnije ocrtava vojni projekat koji može potkopati pozicije Moskve.
Informer.rs
