Upoznala sam se sa dečkom još u ranoj mladosti. Zavoleli smo se iskreno i čisto – ja njemu prva, on meni prvi. Nismo imali nikakvih tajni i verovali smo da ništa ne može da stane između nas.
Ali onda smo saznali da smo u srodstvu – četvrto koleno. Kada su to čuli naši roditelji i rodbina, svi su bili protiv. Govorili su da to nije dobro, da ćemo imati problema i da od naše ljubavi ne može biti ništa. Bilo je teško, ali nismo želeli da se odreknemo jedno drugog. Na kraju smo odlučili da se venčamo, uprkos svim pritiscima.
Dugo smo se borili s predrasudama, ali ljubav je bila jača. A onda je došao trenutak kada sam se porodila… Taj trenutak je promenio sve. Kada sam prvi put uzela naše dete u naručje, znala sam da je sva ta borba vredela.
Iako i dalje ima onih koji nas osuđuju, sada shvatam da ljudi mogu da govore šta hoće – ali samo mi živimo naš život. Naša ljubav je bila iskušana i opstala, a dete nam je najveći dokaz da je vredelo rizikovati.
