Rasturila sam jednu veridbu i ušla u vezu sa svojim sadašnjim mužem. Tada sam verovala da je to ljubav mog života i da ništa drugo nije važno. Njegova tadašnja verenica me je klela, govorila da mi se nikada neće vratiti dobro i da ću patiti onako kako sam njoj napravila bol. Mislila sam da su to samo prazne reči i da ja, kao „pametnija“, idem putem sreće.
Ubrzo smo se venčali, a onda je krenuo pravi pakao. On se promenio. Često je bio nervozan, vređao me i umeo da nestane po nekoliko dana, bez objašnjenja gde je bio. Počeo je i da pije, a onda i da troši novac na razne gluposti, pa sam ja morala da snosim sve obaveze oko kuće i dece.
Ubrzo sam počela da osećam da sam sama u tom braku, iako sam pored njega. Umesto partnera dobila sam teret. Sve više sam se pitala da li su one reči „kletve“ zaista imale neku težinu, jer ništa dobro nije dolazilo.
Kao šlag na tortu, pre nekoliko meseci sam saznala da me vara sa drugom ženom. U tom trenutku sam se potpuno slomila. Pitala sam se da li je karma ili samo moja pogrešna odluka – ali jedno je sigurno, nisam srećna.
Danas, kada pogledam unazad, shvatam da sreća nikada ne može da se gradi na tuđoj nesreći. Cena koju sam platila je previsoka, a lekcija koju sam dobila – bolna, ali jasna.
