U svetlu nedavnih izjava profesora Stiva Canga, direktora Kineskog instituta na SOAS univerzitetu u Londonu, postavlja se pitanje o mogućim implikacijama vojnog sukoba između Kine i Tajvana.
Cang je, posle vojne parade u Pekingu, upozorio na neizbežnost sukoba, naglašavajući da bi takav događaj doveo do ozbiljnih poremećaja globalnog ekonomskog poretka.
Geopolitička pozadina
Kina već dugo smatra Tajvan delom svog teritorija, dok Tajvan uživa de facto nezavisnost i demokratiju. Ove tenzije su se pojačale u poslednjim godinama, posebno nakon što je Kina povećala svoje vojne aktivnosti u regionu.
Cangova izjava ukazuje na to da se situacija može dodatno zaoštriti, a bilo kakav pokušaj vojnog osvajanja Tajvana mogao bi imati katastrofalne posledice ne samo za region, već i za globalnu ekonomiju.
Ekonomski uticaj
U slučaju vojnog sukoba, globalna ekonomija bi mogla doživeti značajne šokove. Tajvan je ključni igrač u proizvodnji poluprovodnika, koji su od suštinskog značaja za brojne industrije, od elektronike do automobilske proizvodnje. Cang upozorava da bi prekid snabdevanja iz ovog regiona mogao izazvati domino efekat, dovodeći do nestašica i poskupljenja širom sveta.
Međunarodni odgovor
Zbog strateške važnosti Tajvana, mnoge zemlje, uključujući Sjedinjene Američke Države, prate situaciju sa velikom pažnjom.
Mogućnost vojne intervencije ili podrške Tajvanu od strane drugih nacija može dodatno zakomplikovati situaciju, potencijalno uvlačeći više zemalja u sukob. Ovo bi moglo dovesti do povećanja tenzija između Kine i zapadnih zemalja, što bi dodatno destabilizovalo globalni poredak.
Profesorov komentar služi kao ozbiljno upozorenje o potencijalnim posledicama sukoba između Kine i Tajvana. S obzirom na trenutne geopolitičke tenzije i ekonomsku povezanost, svet bi se mogao suočiti sa velikim izazovima ukoliko ne dođe do mirnog rešenja ovog pitanja.
U tom smislu, međunarodna zajednica mora ostati angažovana i aktivno raditi na sprečavanju eskalacije sukoba, kako bi se očuvala stabilnost u regionu i širom sveta.
