U proteklih pet dana nedaleko od obala Norveške traje velika potraga za ruskim podmornicama koje su ugrozile američki nosač klase Ford tokom vežbe NATO u Severnom moru.
Redovno raspoređivanje NATO udarne grupe nosača aviona predvođene nosačem USS Gerald R. Ford u zoni 6. američke flote, pretvorilo se u vanrednu epizodu iz Hladnog rata. Grupa je u Severno mora uplovila pre pet dana, posle operativne pauze koju je nosač klase Ford imao u američkim brodogradilištima.
Udarnu grupu su sačinjavala tri raketna razarača klase Arleigh Burke i to USS Bainbridge, Winston S. Churchill i USS Mahan te brod za brzu borbenu podršku USNS Supply. Naravno ova četiri prateća broda uz nosač klase Ford predstavljaju samo površinski deo pratnje koji je podržan i podmorničkim snagama čiji je sastav tajan i nepoznat.
Međutim, nepoznat je i ruski podmornički sastav koji je isplovio proteklih dana iz podmorničkih baza na severu i prišao američkom nosaču aviona. Zvanično, norveški mediji od 25. augusta prenose informaciju o susretu ruskih podmornica sa udarnom grupom nosača, nakon čega započinje pravi lov na ruske goste.
Crveni alarmi su upaljeni posle informacije da su ruske podmorničke baze na severu prazne od čega je posebno značajno istaći da je “nestalo” između četiri i osam podmornica.
Otvorena je procena da se ne zna za lokacije četiri podmornice klase Yasen-M koje su nosači krstarećih raketa ali mogu voditi i protivpodmorničku borbu torpedima, dve brze podmornice klase Victor III zadužene za lov protivničkih podmornica, dve napadačke podmornice klase Akula te jedna podmornica klase Oscar II.
Tom prilikom angažovano je najmanje deset aviona P-3 i P-8 koji su pretraživali vode duž norveške obale tragajući za podmornicama, a podržavali su ih i protivpodmornički helikopteri. Angažovane letelice su iz sastava norveške, britanske i američke ratne mornarice ali i ratnog vazduhoplovstva.
Lov na “Crveni oktobar”
U kontekstu protivpodmorničke borbe treba istaći da postoji višeslojni sistem za detekciju ruskih podmornica. Praćenje ruskih podmornica iz sastava Severne flote započinje izviđanjem satelita koji prate kretanja iz podmorničkih baza Zapadnaja Litsa i Ura Guba.
Pošto sateliti utvrde da neka od podmornica nije na svom vezu u doku, započinje praćenje i pretraživanje morske površine pri čemu se aktiviraju i podvodni sonari i senzori na severu Norveške koji detektuju podmornice. Ukoliko, podmornice uspeju proći prethodna dva sloja protivpodmorničke odbrane ruske podmornice ulaze u zonu odgovornosti 6. američke flote.
Naredni sloj odbrane i otkrivanja ruskih podmornica su protivpodmornički helikopteri sa brodova ili kopnenih aerodroma kojima podršku pružaju protivpodmornički avioni P-8 Poseidon i P-3 Orion.
Protivpodmornički rat je “rat slušalica” u kojem sposobnost hidroakustičara i sonarista koji osluškuju podmorje tragajući za zvučnim potpisima lopatica motora kao i drugim zvukovima. Avioni P-3 i P-8 ispuštaju plutače sa senzorima na površinu mora ili koriste detektore za skeniranje elektromagnetnog polja.
Druga metoda je preciznija ali moguća samo na nižim visinama sa avionom P-3, a funkcioniše na način da detektuje promene elektromagnetnog polja do kojih dolazi zbog plovidbe podmornica.
Poslednji nivo protivpodmorničke borbe jesu napadačke podmornice NATO i SAD koje u dugim patrolama prate rasporede strateških nuklearnih podmornica, ali i brane svoje vode.
Međutim, u odnosu na hladnoratovsko praćenje bučnih sovjetskih podmornica danas je zadatak praćenja i nadzora ruskih podmornica sve izazovniji. Ruska brodogradilišta odavno koriste najpreciznije mašine sa ekstremno malom tolerancijom koja podmornice čini tišim.
Plovidba u morima većeg saliniteta kao i plovidba u zoni Arktičkog okeana otežava detekciju zbog leda koji sonarima stvara refleksiju zvuka odnosno eho. Dodatno, nove generacije podmornica kao što su strateške nuklearne klase Borei i nuklearne napadačke Yasen-M imaju bitno tiši rad motora čime detekcija postaje sve teža.
Ruske podmornice sve veći izazov za NATO
Pomorski prostor odbrane NATO predstavlja veliku površinu sa razuđenih obala koje prilično teško pokriti senzorima, vazdušnim ali i pomorskim platformama. U tom pogledu se podmorničkoj komponenti ruske ratne mornarice, posebno one iz sastava Severne flote ostavlja mogućnost provokacija i dubokih ulazaka u NATO vode.
Ulaskom Švedske i Finske u NATO, Baltičko more svojom prirodnom ograničenošću i malo dubinom nije ni ne može biti ofanzivna baza ruskih podmornica. Crnomorska flota je ograničena i oštećena angažmanom u Ukrajini pri čemu eskadre u Mediteranu predstavljaju veći izazov.
Time se ostavlja prostor za Severnu i Tihookeansku flotu koje su nosioci strateških sposobnosti nuklearnog udara sa podmornicama Delta IV i Borei-M. Ruska provokacija sa podmornicama Yasen ovih dana oko norveške obale alarm je za NATO da pojača svoje sposobnosti protivpodmorničke borbe.
Izgubiti kontrolu nad podmornicama koje ne nose nuklearno oružje stvar je šahovske bitke u podmorju, ali beg strateških nuklearnih podmornica pa i napadačkih koje nose krstareće rakete, događaj je koji uvek pali crveni alarm.
Trenutno SAD imaju daleko najveću sposobnost protivpodmorničke borbe u svim sferama kako svemirskog tako vazdušnog i pomorskog nadzora. U domenu najsavremenijih aviona za protivpodmorničku borbu P-8A Poseidon, SAD računa na 130 aviona kojim se pridodaje više od 250 MH-60R Seahawk helikoptera za protivpodmorničku borbu.
Sve druge članice NATO zajedno nemaju ni približan broj protivpodmorničkih snaga, na što računa ruska mornarica koja se u severnim morima Evrope ponaša superiorno. A ruska podmornička flota to i jeste.
