Na dan kada je Ukrajina obeležila 34. godišnjicu nezavisnosti, iz istočne Evrope stigle su dve dijametralno suprotne poruke. Dok je Kijev slavio opstak države i prkosnu volju naroda, Moskva je slala jasne signale: Ukrajina može postojati samo ako se odrekne Donbasa i ostane neutralna.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za NBC ponovio je da Moskva neće stati dok ne postigne svoje ciljeve.
“Ciljevi su: ukloniti sve bezbednosne pretnje Rusiji koje dolaze s ukrajinske teritorije i zaštititi prava etničkih Rusa i rusofonog stanovništva. I, naravno, Ukrajina mora ostati neutralna, izvan vojnih blokova i bez nuklearnog oružja. Naši ciljevi će biti postignuti”, poručio je Lavrov, dodavši da Moskva formalno priznaje Zelenskog samo kao “vođu režima”, ali ne i kao legitimnog predsednika za potpisivanje pravno obavezujućih sporazuma, piše Jutarnji list.
Bez kompromisa
Iz Kijeva pak poručuju da privremena okupacija ne može promeniti istinu da će Ukrajinci ponovo biti zajedno kao jedna porodica.
“Ukrajina se više nikada u istoriji neće prisiliti na sramotu koju Rusi nazivaju kompromisom. Potreban nam je pravedan mir. Kakva će biti naša budućnost zavisi samo o nama. I svet to zna i poštuje”, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Dok Moskva i Kijev ostaju u svojim rovovima, Vašington traži način da prekine rat.
Predsednik SAD Donald Tramp, nakon susreta s Vladimirom Putinom na Aljasci, sve je sigurniji da je “razmena teritorija” neizbežna cena mira. Tokom sastanka sa Zelenskim u Beloj kući, koristio je kartu Ukrajine s crvenim oznakama okupiranih regiona kako bi naglasio da je petina zemlje izgubljena i da bi Kijev trebalo da pregovara kako bi spasio ostatak teritorije.
Za Zelenskog Donbas nije samo strateški ili ekonomski resurs nego simbol identiteta i istorijske žrtve. Podsetio je da je njegov deda učestvovao u oslobađanju Donbasa u Drugom svetskom ratu, te naglasio da Ukrajina tu teritoriju ne može jednostavno prepustiti.
Diplomatski (ne)moguć dogovor
Putin zahteva predaju celog Donbasa, uključujući i područja pod kontrolom Ukrajine gde živi više od 200.000 ljudi. Time bi ostvario teritorijalne ciljeve, ali i politički oslabio Zelenskog.
Ukrajinski ustav zabranjuje predaju teritorija, a većina građana tome se protivi, što predsednika stavlja u klopku između nepopularnih ustupaka i sukoba s Vašingtonom.
Analitičari smatraju da bi jedini način da javnost prihvati gubitak Donbasa bile snažne bezbednosne garancije Zapada, uz prisustvo američkih i evropskih vojnih snaga, što Moskva kategorički odbija.
Visoki američki zvaničnici tvrde da je kompromis moguć i ističu da predsednikov diplomatski pritisak, uključujući nedavne sastanke sa Zelenskim i Putinom, već pokazuje obećavajuće efekte.
“Uključujemo se u proces u dobroj veri”, rekao je potpredsednik Džej Di Vens za NBC, dodajući da SAD imaju “još puno karata za odigrati”, od novih sankcija do carina na rusku naftu i njene glavne kupce, Kinu i Indiju.
Ne veruju svi u Putinovu dobru volju. Bivši direktor CIA Dejvid Petreus smatra da je upravo Putin glavna prepreka miru: “Trenutno nema mnogo razloga verovati da bi se on sastao sa Zelenskim ili pristao na kompromis.”
Majkl Klark, stručnjak za bezbednost i odbranu, izjavio je za Sky News da je Putinov zahtev za celim Donbasom zapravo vrlo ciničan potez.
“Putin u stvarnosti želi celu Ukrajinu. Postavlja zahtev za Donbasom znajući da će ga Ukrajinci sigurno odbiti. Računica je da će tada Amerikanci okriviti Zelenskog za nedostatak napretka i prekinuti vojnu pomoć. Time bi Moskva imala puno lakši put prema svom stvarnom cilju, a to je zauzimanje ostatka Ukrajine”, ističe Klark.
Istovremeno, Wall Street Journal izvestio je da Pentagon već mesecima blokira Ukrajini korišćenje dalekometnih projektila za udare unutar Rusije. Ograničenje smanjuje pritisak na Moskvu i pojačava pritisak na Kijev. Ali, Tramp bi, u svom prepoznatljivom stilu iznenadnih zaokreta, mogao u svakom trenutku promeniti odluku i dopustiti Kijevu napade.
Ceo Donbas ruski – samo političkim pritiscima
Rusija već 11 godina pokušava da osvoji Donbas, ali napredak je spor i iscrpljujući. Institut za proučavanje rata podseća da je Moskvi nakon zauzimanja Bahmuta trebalo 26 meseci da napreduje tek 11 kilometara. Upravo zato analitičari ističu da bi jedini način da Kremlj brzo preuzme ceo Donbas bio politički pritisak kojim bi Kijev bio prisiljen na povlačenje. Najnoviji izveštaji pokazuju da se i dalje vode žestoke borbe.
Moskva tvrdi da je zauzela dva sela u Donjeckoj oblasti, Srednjeje i Kleban-Bik, što bi moglo otvoriti put prema Kostjantinivki, ključnom logističkom središtu ukrajinske vojske. Kijev, međutim, nije potvrdio gubitak teritorije i navodi da je u protivnapadu ponovo zauzeo selo Zeleni Gaj u Donjecku.
Moskva se poslednjih meseci usredsredila na osvajanje preostalih delova Donbasa, uz predlog da se linija fronta u drugim oblastima koje smatra svojima “zamrzne”.
Istovremeno, obe strane nastavljaju da dronovima gađaju energetsku i vojnu infrastrukturu, pri čemu stradaju i civilni objekti.
(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)
