Volodimir Zelenski poručio je evropskim čelnicima da moraju da odbiju svaki predlog Donalda Trampa kojim bi Ukrajina prepustila dodatne teritorije, ali da bi Rusiji možda bilo dopušteno da zadrži deo već osvojenog područja, javlja ekskluzivno za britanski Dejli Telegraf njihov dopisnik iz Brisela, Džo Barns. To bi značilo „zamrzavanje” ratišta na sadašnjim crtama i faktičku predaju kontrole nad okupiranim delovima Luganska, Donjecka, Zaporožja, Hersona i Krima.
Omekšavanje pregovaračke pozicije dolazi uoči sastanka Donalda Trampa i Vladimira Putina, zakazanog za petak na Aljasci, navodi britanski medij.
„Plan se može odnositi samo na sadašnje položaje vojski na terenu”, izjavio je jedan zapadni zvaničnik za Telegraf, opisujući užurbani vikend intenzivne diplomatije između Kijeva i saveznika.
Naime, Kijev i evropske prestonice sve su zabrinutiji da bi Tramp i Putin mogli dogovoriti kraj rata zaobilazeći Zelenskog.
„Imam mnogo strahova, ali i mnogo nade”, rekao je poljski premijer Donald Tusk, istakavši da su američki zvaničnici obećali konsultovati evropske lidere pre sastanka Trampa i Putina uživo.
Prema planu za koji Moskva traži podršku, a koji zabrinjava evropske diplomate, ratište na jugoistoku Ukrajine bilo bi zamrznuto, a Kijev bi se povukao iz delova Donjecka i Luganska koje još kontroliše. Zapadni izvori tvrde da Putin nije promenio svoje osnovne ciljeve – svrgavanje prozapadne vlade u Kijevu, postavljanje proruskog režima, blokiranje ulaska Ukrajine u NATO i njena demilitarizacija.
Ozbiljna diplomatska težina
Zelenski je u ponedeljak uveče izjavio kako nema nikakvih znakova da se Rusija priprema na završetak rata: „Naprotiv, premeštaju trupe kako bi pokrenuli nove ofanzive”, rekao je, pozivajući se na izveštaje ukrajinske obaveštajne službe. Kijev, iako spreman na delimičnu predaju teritorija, pristao bi na mir samo uz čvrsta bezbednosna jemstva – isporuke oružja i jasan put ka članstvu u NATO-u.
Evropske prestonice sada javno podržavaju ukrajinsku viziju mogućih teritorijalnih ustupaka, želeći Trampu pokazati da iza zajedničke crvene linije „Ukrajina + Evropa” stoji ozbiljna diplomatska težina.
„Sada je jasno da je evropska uloga da pruži političku i diplomatsku podršku Ukrajini, kako se ne bi osećala izolovano”, izjavio je jedan zapadni zvaničnik za Telegraf.
„Za Poljsku i naše partnere, jasno je da se državne granice ne mogu menjati silom. Ruski rat protiv Ukrajine ne sme doneti korist agresoru”, rekao je Tusk. Slične poruke poslali su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački lider Fridrih Merc. Zajednička izjava čelnika Evropske komisije, Francuske, Italije, Velike Britanije, Poljske i Finske navodi kako bi „trenutna linija dodira trebala biti početna tačka pregovora”.
Evropski čelnici u sredu će razgovarati s Trampom kako bi mu izneli svoje stavove. Tramp je u ponedeljak izjavio kako će na sastanku s Putinom pokušati „da vrati deo teritorije Ukrajini” te dodao: „Biće tu i zamena, i promena granica. Rusija drži velik deo Ukrajine – pokušaćemo deo toga da vratimo.”
Tramp je susret opisao kao „ispitivanje terena” kojim želi nagovoriti Rusiju na prekid rata: „U prvih dve minute znaću može li se dogovoriti. To je ono što ja radim – sklapam dogovore.”
Nakon sastanka s Putinom, Tramp je rekao da bi iz „poštovanja” mogao najpre nazvati Zelenskog, a zatim evropske lidere. Ništa od toga ne isključuje mogućnost da ukrajinski predsednik sam donese tešku odluku o predaji dela teritorije pod ruskom okupacijom. Prema procenama evropskih izvora, sve je veći broj ukrajinskih birača spreman prihvatiti gubitak dela zemlje kao cenu za prekid rata.
20 procenata teritorije
Međutim, Kijev ne može sebi da priušti gubitak dodatnog dela Donjecka jer bi to omogućilo ruskim snagama da zaobiđu fortifikacije izgrađene od rata u Donbasu 2014. godine. Dodatni problem je što ukrajinski ustav zabranjuje predaju teritorije bez referenduma na nacionalnom nivou. Tramp je kritikovao Zelenskog zbog odbijanja ustupaka: „Malo me zasmetalo kad je rekao da mu treba ustavno odobrenje. Ima odobrenje za rat i ubijanje, ali mu treba odobrenje za zamenu teritorije?”
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute opisao je situaciju kao izazov „kako se nositi s činjenicom da Rusi drže ukrajinski teritorij”.
„Možda je to trenutno činjenično stanje, ali pravno – de jure – to nikada ne smemo prihvatiti”, rekao je.
Zelenski je ranije razmatrao mogućnost zamene teritorija pod ukrajinskom kontrolom u ruskoj Kurskoj oblasti, no Moskva je u međuvremenu zauzela taj granični prostor. Takođe je priznao da Ukrajina nema vojnu moć za vraćanje okupiranih područja, ali da bi nakon mirovnog sporazuma to mogla pokušati vratiti diplomatskim putem.
Trenutno Rusija drži oko 20 procenata ukrajinskog teritorija prema međunarodno priznatim granicama iz 1991. godine.
(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)
