Američki i ruski predsednik Donald Tramp i Vladimir Putin sastaće se na Aljasci 15. avgusta gde će se, kako je saopšteno iz Kremlja “fokusirati na diskusije o opcijama za postizanje dugoročnog mirovnog rešenja u Ukrajini”. Zbog ovoga tenzije u Kijevu i Evropi rastu, podstaknute strahovima da će predsednici Amerike i Rusije sve dogovoriti sami, a sve ostale aktere dovesti pred svršen čin.
Putin je navodno rekao Americi da će zaustaviti rat u zamenu za istočnu Ukrajinu, a izgleda da će sporazum podrazumevati neku razmenu teritorija. Sam Tramp je rekao da će između Rusije i Ukrajine doći do “razmene teritorija na dobrobit obe strane”, čemu se protive i Kijev i njegovi evropski saveznici.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poručio je da “Ukrajinci neće dati svoju zemlju okupatorima”.
“Mala pobeda za Putina”
Činjenica da se Tramp sastaje sa Putinom na Aljasci predstavlja malu pobedu za ruskog predsednika, rekla je Tresa Guenov, programska direktorka Centra za strategije i bezbednost Skoukroft pri Atlantskom savetu.
- Izgleda da Tramp ulazi u ovaj razgovor kao da Putin pregovara partnerski ili prijateljski. To će nastaviti da otežava ove diskusije ako Ukrajina nije uključena – rekla je ona.
A Ukrajina neće učestvovati na ovom sastanku. Tramp je, kad su ga novinari upitali za takvu mogućnost, samo odmahnuo rukom na to, prema “Njujork tajmsu”. Ako samit na Aljasci prođe uspešno, kako pišu američki mediji, mogao bi da se održi sastanak između Putina, Trampa i Zelenskog.
Prema onome što je Putin navodno predstavio Trampovom izaslaniku Stivu Vitkofu u Moskvi, Rusija će pristati na potpuni prekid vatre ukoliko Ukrajina povuče svoje snage iz ostatka istočnog regiona, čime bi Rusija kontrolisala Donjeck i Lugansk, kao i poluostrvo Krim.
“Umesto da se nađu na mukama – dobili pozivnicu na samit”
Trampov odnos prema Putinovoj Rusiji i ratu u Ukrajini menjao se skoro preko noći otkako je ušao u Belu kuću. Od inicijalne nade da će brzo postići dogovor – iako ne za 24 sata kako je govorio – do frustracije ruskim napadima na ukrajinske gradove i odbijanjem da prihvate trajni prekid vatre, koji Moskva uslovljava uklanjanjem “uzroka” sukoba. Ali, nakon što je Vitkof otišao u Moskvu, svega dva dana pre isteka Trampovog ultimatuma Rusiji – prekid vatre ili sankcije – umesto da se Kremlj nađe na mukama, Putin je pozvan na Aljasku.
Sastanak Putina i Vitkofa u Kremlju
Sem Grin, profesor ruske politike Kraljevskog koledža London, rekao je da je samit rezultat toga što su se i Putin i Tramp “našli saterani u ćošak”.
Putin, rekao je Grin, nikad nije nameravao da objavi sporazum u skladu sa Trampovom ultimatumom, što bi ukazalo na slabost pod pritiskom, a Tramp je bio nesiguran zbog mogućnosti uvođenja sankcija koje bi kraju mogle da se pokažu neefikasnima i “pokažu slabost po drugi put”.
- Činjenica da Putin ne ide u SAD kao zatvorenik, da je od frustrirajućeg subjekta postao neko ko je dobro došao i da se sastanak održava bez Ukrajinaca i Evropljana – sve je to diplomatska pobeda Rusije – rekao je Grin.
Šta se može očekivati na samitu
Prema generalnom sekretaru NATO Marku Ruteu, Tramp će “testirati” Putina.
- U petak će biti važno videti koliko je Putin ozbiljan, a jedini koji to može da uradi je Tramp. Ako nije ozbiljan, tu će sve stati. Ako je ozbiljan, onda će se od petka nadalje proces nastaviti, Ukrajina će se uključiti, Evropljani će biti uključeni – rekao je Rute.
On je istakao da će Ukrajinci, kada je reč o diskusijama o teritoriji, bezbednosnim garancijama, mirovnim pregovorima i onome šta dalje, “morati da budu i biće uključeni”, preneo je “CBS njuz”.
Šta je sa Evropom?
Evropljani se plaše da će biti “skrajnuti” dok Putin sklapa sporazum sa Trampom. Ruski ratni bloger Roman Aljehin rekao je da je Evropa svedena na ulogu posmatrača.
- Ako Putin i Tramp postignu dogovor direktno, Evropa će se suočiti sa svršenim činom. Kijev, čak i više od toga – rekao je on.
- U riziku smo da postanemo fusnota u istoriji – rekao je jedan neimenovani evropski diplomata CNN-u.
Evropljani se plaše da je Trampova “razmena teritorija na dobrobit obe strane” malo verovatan ishod.
- U Parizu, Berlinu ili Londonu ne postoji osećaj da zauzimanje tuđe teritorije nešto znači ovoj američkoj administraciji, a (Evropljani) to smatraju duboko uznemirujućim – rekao je diplomata.
EU je, stoga, uoči samita stala uz Ukrajinu. Nekoliko NATO zemalja u Evropi otvoreno je skeptično prema bilo kojem sporazumu koji “nagrađuje rusku agresiju” u trogodišnjem ratu.
Čega se Ukrajina plaši
Ukrajina se plaši da će izgubiti pravo glasa o svojoj budućnosti, piše “Njujork tajms”.
Za skoro tri i po godine rata u Ukrajini, glavni slogan Vašingtona u borbi protiv ruske invazije bio je da “nema pregovora o Ukrajini bez Ukrajine”.
Ali, na Aljasci neće biti Ukrajine. Otkako je Tramp ušao u Belu kuću njihov strah je da je njegova vizija “mirovnog sporazuma” predstavlja dogovor direktno između njega i Putina, slično kako su Frenklin Ruzvelt, Josif Staljin i Vinston Čerčil podelili Evropu na konferenciji u Jalti 1945, navodi list.
Rusi pozdravili samit
Dok su se evropski i ukrajinski zvaničnici mučili da odgovore, Rusi su pozdravili samit na Aljasci, jer ovo je prvi put da je ruski lider pozvan u SAD van Ujedinjenih nacija još od 2007, a Kremlj očigledno neće morati da napravi nikakve ustupke u ratu, piše “Vašington post”.
Kiril Dmitrijev, specijalni ruski izaslanik i ključni neformalni posrednik između Kremlja i Trampove administracije, rekao je da je odluka o održavanju samita na Aljasci – koju su SAD kupile od Rusije 1867. za 7,2 miliona dolara – simbolički važna za američko-rusko partnerstvo.
- Rođena kao ruska Amerika – pravoslavni koreni, tvrđave, trgovina krznom – Aljaska odražava te veze i čini SAD arktičkom nacijom – napisao je Dmitrijev na mreži “Iks”.
Ruski vojni blogeri su takođe slavili, ali je ratni dopisnik Aleksandar Koc na “Telegramu”, navodeći da susret “ima sve šanse da postane istorijski”, upozorio da će to biti “pod uslovom da Zapad ne pokuša da izvede još neku šemu”.
Dmitrijev je upozorio da su u toku “titanski napori nekih zemalja” da potkopaju predstojeći samit, preneo je “Foks njuz”. On nije imenovao konkretne zemlje, ali je upozorio da bi kritičari pregovora mogli pokušati da sabotiraju samit diplomatskim manevrima ili provokacijama u medijima.
(Espreso/Blic)
