” Umrla Cigi žena Ruža. Priredio joj Ciga veliku sahranu, nije žalio novca. Posle nedelju dana, kad se malo smirio i došao sebi odluči da ode na groblje. Idući prema Ružinom grobu, začuje glasno plakanje i reči žaljenja:
- Joj, Ružo moja… Što ode rano i mene ostavi da tugujem za tobom?!?! Ja bez tebe ne mogu živeti!!!
Kad je Ciga već došao, vidi komšiju Peru kako čuči nad grobom njegove Ruže. Gleda ga Ciga par trenutaka pa se sažali na njega. Stavi svoju ruku na Perino rame pa mu tiho reče:
- Ne plači komšija, ljubim te u oko… Oženiču se ja ponovo, ne brini. ”
Bonus
” Odveo Crnogorac svoju devojku na planinu, na kampovanje. Razapeli šator, skupili drva, zapalili vatru kad vide da su negde usput izgubili ranac sa hranom.
Kako ih je posle nekog vremena stigla glad, reši Crnogorac da ode da na brzinu nahvata malo puževa za večeru. Ode on i vrati se tek kasno uveče i to samo sa jednim pužem.
Pita njega ljutito devojka:
- Gdje si, mrčo, bio do sad?! Vidiš li da je mrkli mrak a ti si otiš’o još kad je sunce zalazilo a donio si samo jednog puža!!!
A Crnogorac sav zadihan odgovori:
- Muči, tu jadna! Ti ne znaš kak’a je ovo luda životinja! To trči, to skače, to bježi… Treba to ufatit’!!! “
