Nekadašnji trener Novaka Đokovića,Goran Ivanišević nije imao nimalo lak teniski put, a sve mu se isplatilo kada je osvojio Vimbldon 2001. godine. Malo je poznato da je njegova poradica, kao i Đokovićeva, morala da se zaduži kako bi on gradio tenisku karijeru. Otac Srđan je čak dao otkaz na fakultetu gde je radio kao profesor.
Verovao je u svog sina i njegov šampionski mentalitet koji je pokazao od malih nogu. Šta da se nekim slučajem žrtva nije isplatila, samo jedna povreda je mogla da uništi čitav trud?
“Nisam toliko razmišljao o tome. Da sam razumno razmislio, nikad to ne bih učinio“, rekao je Srđan u jednom intervjuu.
“Dali su mi sve što su imali, iako niko nije znao da ću postati tako dobar. Kad imaš dete, pogrešno je govoriti mu o svojim problemima. Moraš dete da ostaviš na miru. Znali su da sam ozbiljan u tenisu”, rekao je Goran, a preneo je “Večernji”.
Kada je podigao šampionski pehar na Vimbldonu, Goran je znao da je to najviše uspeh njegovog oca koji je bezrezervno verovao u njega.
“On je bio involviran u sve, video je sva moja ludila, puno razbijenih reketa. Kad sam sa 14 godina završio osnovnu školu, a bio sam jako dobar učenik, bila je dilema hoću li nastaviti sa školovanjem ili da se posvetim tenisu. Jesam ja u tom trenutku puno obećavao, ali ipak mi je bilo samo 14 godina. S druge strane, moj otac je bio profesor na fakultetu, mama je bila fakultetski obrazovana, sestra je išla u tom pravcu, a trebalo je da ja napustim školu. On je morao da odluči, sećam se kad mi je rekao da će dati otkaz na poslu i posvetiti se meni, jer sam ja puno talentovaniji u tenisu, nego što će on ikad biti kao profesor”, reko je Goran za “Jutarnji”.
Bio je posvećen kao otac, ali i kao mentor. “Svakom treneru bi u startu rekao: svaki mu udarac možeš menjati, jedino mu ne smeš dirati servis. Ne znam kako je on došao do toga, ja sam tada bio tanak, mršav, sa reketom jedva dvadeset kila, ali on je video što drugi nisu. Od dvanaeste godine do danas, moj servis je uvek bio isti, nikada ništa nisam menjao. Da, otac je bio ključna figura na mom teniskom putu. I majka je, naravno, bila uključena, velika podrška u svemu, ali otac je sa mnom bio svaki dan”, rekao je Ivanišević.
Koliko roditelji veruju u svoju decu verovatno je najbolji primer otac Novaka Đokovića, Srđan koji je pozajmiljivao novac od zelenaša kako bi mogao da uloži u Novakovu karijeru.
“Zajedno sa drugom sam otišao kod tog zelenaša i on me je pitao što, pa sam mu objasnio. Novak je u tom trenutku bio prvi do 16 godina u Evropi. Pitao me je zelenaš da li žurim, rekao sam moram da uplatim karte sutra jer će mi propasti. Pitao je koliko mi treba, a ja sam rekao 5.000 dolara na dva meseca. A on kaže ovako: “Kod mene je kamata 12 odsto mesečno, ali za tebe je 15 odsto jer žuriš”, ispričao je Srđan.
Niko u tom trenutku nije mogao da garantuje uspeh, ali na kraju se sve isplatilo. “Ja sam ga gledao nekoliko sekundi, pa sam rekao nema problema. Uzeo sam one pare, otišao kući, zaključao se u kupatilo i razlupao sve živo! Jer je trebalo za mog sina, za mog sina i njegovu karijeru. Da je trebalo za mene i za moj život, ne bi mogli da me maknu od njega jer bih mu popio svu krv iz žila! Zamisli rečenicu, kod mene ti je 12 odsto, ali za tebe je 15 odsto jer žuriš”, ispričao je Srđan.
(Espreso/Mondo/Jelena Bijelić/Jutarnji/Prenela: N.J)
