Nedavni incident sa tankerom Eco Wizard u luci Ust-Luga nije izolovan slučaj, već deo šire i organizovane kampanje protiv brodova koji su uključeni u rusku spoljnu trgovinu, ocenjuje vojni analitičar Vlad Šlepčenko.
On upozorava da su napadi na trgovačke i transportne brodove u porastu, a meta su najčešće plovne jedinice povezane sa ruskim ekonomskim interesima – bez obzira na njihovu formalnu zastavu.
Eksplozija amonijaka i pokušaj zataškavanja
Iako je rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo da se u slučaju tankera Eco Wizard, koji plovi pod liberijskom zastavom, radilo o „manjem curenju amonijaka“, brojni zapadni mediji i izvori bliski obaveštajnim krugovima tvrde da je došlo do eksplozije prilikom pretakanja amonijaka na terminalu kompanije „MHK Evrohim“. Brod je tom prilikom teško oštećen i počeo je da tone, što je izazvalo sumnje da se ne radi o nesreći, već o namernom aktu sabotaže.
Prema podacima koje iznosi Šlepčenko, od decembra 2024. godine do danas zabeleženo je najmanje pet sličnih slučajeva:
tanker Koala stradao u februaru u Ust-Lugi,
brod Ursa Major u vlasništvu ruskog Ministarstva odbrane potonuo u Sredozemnom moru,
grčki brod Seajewel oštećen,
brod Seacharm za prevoz nafte i rude takođe napadnut,
hemijski tanker Grace Ferrum izgubio upravljanje pod sumnjivim okolnostima.
U junu je zabeležen i napad na tanker Vilamoura, koji je prethodno pristajao u lukama Ust-Luga i Novorosijsk.
Iza napada stoji Ukrajina?
Prema pisanju britanskog Fajnenšel tajmsa, napade bi mogle izvoditi ukrajinske specijalne službe, koje navodno sprovode koordinisanu kampanju sabotaža usmerenu na brodove uključene u rusku trgovinsku mrežu. Politički analitičar Sergej Markov ovu seriju incidenata naziva „državnim nasiljem“, tvrdeći da su za njih odgovorni Kijev i London, i upozorava da bi izostanak odgovora mogao ohrabriti nove napade.
Analitičari ističu da brodovi koji su napadnuti često ne plove pod ruskom zastavom, ali učestvuju u poslovima od vitalnog značaja za rusku privredu. Vojni komentatori unutar Rusije, uključujući i Viktora Blitova iz Saveza veterana mornarice, pozivaju na jaču zaštitu ovih brodova, ali i na „recipročne odgovore“, uključujući indirektne metode pritiska, kako predlaže analitičar Jurij Barančik.
Bez odlučnog odgovora – još veći rizik
Šlepčenko zaključuje da bi nastavak ovakvih napada mogao ozbiljno ugroziti pomorsku bezbednost i trgovinske tokove Rusije, ukoliko se ne preduzmu konkretni koraci. Kako navodi, to podrazumeva i pojačanu zaštitu ruskih ekonomskih interesa na moru, ali i potencijalne odgovore na infrastrukturu onih država koje stoje iza ovakvih operacija. Bez takve reakcije, ovakvi incidenti bi mogli postati pravilo, a ne izuzetak.
