Imao sam, da tako kažem, svoju “taktiku” za zavođenje. Vodio bih devojke u skuplje restorane, ponašao se kao gospodin, slušao ih pažljivo, sipao vino, klimao glavom na sve što kažu. Onda, pred kraj večere, izgovorio bih rečenicu:
„Šta kažeš da nastavimo veče kod mene?“
Ako pristane – zna se. A ako odbije, odmah bih zamolio konobara:
„Molim vas, dva računa, svako svoje.“
Začudo, u 80% slučajeva, devojke bi se „predomislile“ dok konobar ne dođe. Kao: „Ma ajde ipak do tebe, samo na kafu…“ I onda traže da ja platim, jer „one samo idu do toaleta“. A ja, naivan i napaljen – naravno da platim.
I tako sam ja mislio da sam izmislio igru… sve dok nije došla Maja.
Lepota, stav, harizma – pomislio sam, ova je ozbiljan zalogaj. Isti scenario – skup restoran, skupo vino, fina večera. Pitanje:
„Hoćemo li kod mene?“
Ona se nasmeje: „Ne, hvala, nije moj fazon.“
Ja sav “profesionalac”, dam znak konobaru: „Zasebno.“
A ona ga preduhitri:
„Ne brinite, ja plaćam celu večeru – pošto nisam raspoložena da prodajem svoje vreme za večeru i flašu vina.“
I izvadi karticu. Plati sve.
A mene kao da je neko ošamario tanjirom. Gledam je dok odlazi, a osećam se kao najveći amater, detence koje je pokušalo da igra igru za koju nema ni kapaciteta ni stila.
Od tad više ne pokušavam taktike. Naučio sam da ako hoćeš nekoga – budi iskren. Ako hoćeš seks – reci. Ako hoćeš odnos – gradi. A ako hoćeš da budeš mangup – spremi se da naučiš lekciju od bolje igračice.
Prvii.info
