Na današnji dan, pre tačno 35 godina, u istoj bolnici, rođena je moja supruga… i ja. Isti datum, ista godina, ista soba – samo nas je razdvajalo par sati. Oduvek smo govorili da nam je sudbina isprepletana još od rođenja. A danas nam je sudbina priredila najlepše moguće iznenađenje.
Jutros, dok sam još spavao (jer radim drugu smenu), odjednom me neko histerično trese i viče:
“VIDIIIII!!!”
Iz dubokog sna skačem, zbunjen gledam oko sebe, a moja supruga stoji iznad mene, sva uzbuđena, suznih očiju… i maše testom za trudnoću.
“POZITIVAN JEEEE!” – viknula je i pala mi u zagrljaj.
Ne znam da li sam plakao, smejao se, vikao, skakao… verovatno sve u isto vreme. Osam godina pokušavamo da dobijemo bebu. Prošli smo kroz hiljadu pregleda, pitanja, nade i razočaranja… I baš kada smo skoro odustali, na naš rođendan, stigla je vest koju ćemo pamtiti celog života.
Bolji poklon nisam mogao ni zamisliti. Samo da sve prođe kako treba… i da nam, kako ona kaže, naša sudbinska beba stigne zdrava i nasmejana.
