Nikad neću zaboraviti šta mi se desilo jednog jutra dok sam išla na posao. Ulazim u prilično pun autobus, jedva uhvatim sedište i taman što sam se udobno smestila, na sledećoj stanici ulazi starija gospođa. Bila je elegantna, sa naočarima, torbicom i maramom oko vrata – onako kako bake inače izgledaju kad idu u grad.
Ustajem, kulturno i s osmehom joj kažem:
„Bako, možete slobodno da sednete na moje mesto.“
U tom trenutku, ni u najluđim snovima nisam očekivala reakciju koju sam dobila. Gospođa me je pogledala od glave do pete, zategla lice kao da joj neko preti – i opalila mi šamar! Ljudi oko mene u šoku, ja zatečena, ne verujem šta se dešava, a ona mi samo odbrusi:
„Ko je ovde baka?! Bolja sam riba od tebe, mala!“
Bukvalno sam ostala bez reči. U autobusu muk. Neki se smeju, neki ne znaju da li da priđu ili da beže. Ja se u sebi pitam – da li sam ja to upravo dobila šamar zato što sam bila pristojna i vaspitana?
Naravno, nisam ništa rekla. Samo sam stajala i držala se za šipku, razmišljajući da li sam ja luda ili se stvarno svet toliko promenio da više ne smeš ni da ustupiš mesto bez da te neko uvredi ili fizički napadne.
Kakvih sve ljudi ima… ovo je definitivno najčudniji šamar u mom životu.
