Vratila sam se sa posla mrtva umorna i znojava jer je bila velika vrucina,pa cim sam dosla rijesila sam da se rashladim i konačno nađem malo vremena za samu sebe.
Napunila sam sebi kadu toplom vodom i rešila da se opustim nakon napornog dana. Sveće, pena, tiha muzika – pravi mali spa-ritual kod kuće. Nakon što sam se istuširala i temeljno opustila, obukla sam samo jedan stari, kratki šorčić i belu pamučnu majicu – bez donjeg veša, jer sam želela da mi telo “diše” i da se potpuno osećam komforno.
Legla sam na trosed u dnevnoj sobi, uključila klimu i pustila televizor da tiho svira. Oduvek sam volela da zaspim uz taj pozadinski šum – nekako me dodatno opušta. Utonula sam u san brže nego što sam očekivala.
Negde u toku sna, kroz san sam osetila neko grebuckanje po stomaku, ali sam bila toliko iscrpljena da nisam pridavala značaj. Mislila sam da sanjam ili da mi se samo učinilo. Tek kada sam se probudila – usledilo je pravo iznenađenje.
Ceo stomak mi je bio izgreban, a majica puna sitnih dlaka. Bila sam potpuno zbunjena, dok nisam videla – u ćošku sobe se sklupčala mačka! Ušla je u kuću kroz otvorena vrata, koje očigledno nisam zatvorila kako treba.
Odmah sam očistila stomak alkoholom da ne bi došlo do infekcije. Na svu sreću – bila je to samo mačka. Tad sam se zamislila: da je bio neko drugi, situacija bi mogla da bude mnogo ozbiljnija.
Od tada proveravam dvaput da li su vrata zaključana pre nego što legnem. Nije me toliko uplašila mačka – već pomisao koliko sam se nesvesno izložila riziku. Ponekad nas sitnice podsete da budemo oprezniji.
