Sve je počelo kao šala.
Videli smo reklamu za popularni DNK test koji pokazuje odakle potičeš, ko ti je sve u porodici, i koje bolesti nosiš u genima. Pošto oboje volimo takve stvari, naručili smo testove i jedva čekali rezultate.
Sedeli smo jedno veče uz kafu, smejali se, upoređivali ko ima više “Balkanske krvi”, ko više severa, ko ima mutaciju za plave oči…
A onda smo naišli na nešto što nas je zaledilo.
Naši geni su pokazali preveliku podudarnost. U procentima, toliko da je odmah bilo jasno – nismo samo dvoje ljudi koji su se zaljubili slučajno.
Mi smo rođaci.
Ne daleki. Prva kolena.
Na papiru – brat od tetke i sestra od strica.
Nismo mogli da dišemo.
Počeli smo da kopamo, da tražimo stare porodične fotografije, priče, imena iz prošlosti. Ispostavilo se da su naši očevi, pre mnogo godina, posvađani i da su prekinuli kontakt. Mi se nismo poznavali kao deca, odrasli u različitim gradovima, sreli se slučajno kao odrasli i – zaljubili.
U braku smo već dve godine. Volimo se iskreno, duboko, i čisto.
Ali sada… sad živimo sa tom istinom.
Nismo rekli nikome. Plašimo se osude, reakcije, šoka.
A najteže od svega – čekamo da odlučimo da li da imamo decu.
Jer jedno je ljubav.
A drugo – genetika.
