Odnosi Rusije i Azerbejdžana sve su gori, a poslednji potezi obe strane ne doprinose deeskalaciji sukoba.
Odnosi Ruske Federacije i Azerbejdžana su sve gori, naročito nakon akcija hapšenja i diplomatskih poteza koji su uzburkali ceo azijski region, piše britanski “Telegraf”. Sve je krenulo hapšenjem sedmorice državljana u Jekaterinburgu u Rusiji zbog novih dokaza o ubistvu od pre 25 godina.
Nekoliko dana kasnije, dvojica Azerbejdžanaca su preminula u ruskom zatvoru. I dalje nisu poznate okolnosti pod kojim se to dogodilo.
Ostali uhapšeni Azerbejdžanci su se na sudu pojavili sa modricama svuda po telu. Azerbejdžan je oštro reagovao na to ukidanjem ruskih kulturnih događaja u svojoj zemlji, upadom u rusku novinsku agenciju “Sputnjik” i hapšenjem par IT stručnjaka zbog optužbe da su umešani u sajber kriminal.
Potom se na ruskoj državnoj televiji pojavila vest da bi “Baku mogao da padne za tri dana”. Ista stvar dogodila se samo nekoliko dana pred početak rata u Ukrajini, odnosno “specijalne vojne operacije” kako je ruska strana naziva.
Kako piše britanski list, malo je verovatno da bi zaista mogao da izbije oružani sukob. Ključ leži u Jermeniji.
Jermenija i Azerbejdžan se ujedinjuju zbog Ruske Federacije
Jermenija je skoro 30 godina vodila krvave sukobe sa Azerbejdžanom, ali sada dve zemlje sve bliže sarađuju, upravo zbog Rusije. Pre samo nekoliko dana, 10. jula, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev se sastao sa premijerom Jermenije Nikolom Pašinjanom u vezi koridora Zanzegur.
Taj put bi direktno povezao Azerbejdžan i Tursku sa eksklavom Azerbejdžana – Nahčivan, na jugu Jermenije. Time bi se Turska i Azerbejdžan povezali sa većinskim turkijskim stanovništvom.
Prema sporazumu o prekidu vatre, tu rutu je trebalo da nadzire ruska Federalna služba bezbednosti (FSB). Međutim, nakon poslednjih dešavanja, sada je taj deo sporazuma pod velikim znakom pitanja.
“To je poslednji veliki ruski adut u regionu. Omogućava im kontrolu nad trgovinskim rutama i uticaj na Jermeniju i Azerbejdžan. Gubitak toga bio bi veliki udarac”, objasnio je Nil Melvin, direktor za međunarodnu bezbednost u britanskom Institutu za vojne studije.
AZERBEJDŽANCI SE PONAŠALI PREMA RUSIMA KAO PREMA ŽIVOTINJAMA
Društvenim mrežama su se skoro širili uznemirujući snimci osmoro ruskih državljana koje su azerbejdžanske vlasti uhapsile i optužile za umešanost u trgovinu drogom iz Irana i za izvršenje hakerskih krivičnih dela. Njihovo hapšenje potvrdila je Azerbejdžanska novinska agencija. Fotografije i video-zapisi hapšenja koji su dospeli u javnost pokazuju da su ruski državljani teško pretučeni i javno ponižavani.
Među pritvorenima su, prema navodima lokalnih medija, četrdesetogodišnji preduzetnik Anton Dračev, zatim tridesetogodišnji programer Dmitrij Bezugli, koji je ranije radio u VK-u i Jandeksu, kao i tridesetpetogodišnji turista iz Jekaterinburga koji je odlučio da provede odmor u Bakuu.
Ranije je Azerbejdžan na dva meseca pritvorio dva ruska novinara. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je u utorak saopštilo da je uručilo protestnu poruku ambasadoru Azerbejdžana u Moskvi, a taj čin opisalo kao “neprijateljsko delovanje” Bakua.
U saopštenju ministarstva navodi se da Baku preduzima “osmišljene korake” s ciljem pogoršanja bilateralnih odnosa. Moskva je reagovala nakon što je dan ranije azerbejdžanska policija izvršila pretres prostorija ruske medijske kuće Sputnjik. Baku tvrdi da je tada uhapsio dvoje zaposlenih u ruskoj obaveštajnoj službi FSB, dok Moskva insistira da je reč o novinarima.
Odnosi između Moskve i Bakua već su neko vreme zategnuti. Jedan od uzroka pogoršanja bila je obaranja azerbejdžanskog putničkog aviona iznad čečenskog glavnog grada Groznog krajem 2024. godine, u kojem je poginulo 38 ljudi.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izrazio saučešće azerbejdžanskom lideru, ali nije preuzeo odgovornost, tvrdeći da su sistemi u Čečeniji reagovali na ukrajinski napad koji se desio istog dana. Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je rekao da izvinjenje jeste jedan od uslova za nastavak odnosa, ali da to nije dovoljno. Alijev je nakon prvih nalaza istrage, koji su upućivali na rusku odgovornost, zahtevao punu priznanje, kažnjavanje odgovornih i pokretanje procesa za isplatu odštete.
Povod za najnovije tenzije bio je talas hapšenja etničkih Azerbejdžanaca u ruskom gradu Jekaterinburgu tokom vikenda, kada je uhapšeno pedesetak ljudi.
Zaharova upozorava nepoznate aktere
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvala je Azerbejdžan u prošlu sredu da obnovi odnose s Moskvom do nivoa koji odgovara “strateškom partnerstvu”, nakon što je saopštilo da određene sile pokušavaju da naruše odnose između dve zemlje, prenosi Jutarnji. Novi diplomatski spor traje od prošle nedelje, kada su dva azerbejdžanska državljana preminula tokom policijskih racija u Rusiji, a kulminirao je nakon što je Baku potom uhapsio dvojicu ruskih državnih novinara i još oko petnaestak Rusa pod sumnjom na trgovinu drogom i sajber kriminal.
Azerbejdžan tvrdi da su obdukcije dvojice muškaraca koji su umrli u Rusiji, a koje su sprovedene u Bakuu, pokazale da su pretučeni na smrt, iako je Moskva tvrdila da je jedan od njih preminuo usled srčanih problema. Vlasti u Bakuu pokrenule su sopstvenu istragu.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je u sredu da Moskva godinama gradi odnose s Bakuom na osnovu međusobnog poštovanja i nagovestila da nepoznati akteri sada pokušavaju da iskoriste situaciju u svoju korist.
“Samo neka paze da se ne opeku. Za nas su prijateljski odnosi između dva naroda od izuzetne važnosti. A oni koji žele da ih pokvare, trebalo bi dobro da razmisle šta rade”, rekla je Zaharova.
Zaharova je kasnije na konferenciji za medije izjavila da Baku mora da obnovi odnose s Rusijom i požalila se što Moskva nema nikakav konzularni pristup svojim pritvorenim građanima.
“Naravno, pozivamo azerbejdžansku stranu da preduzme mere kako bi se naši odnosi vratili na nivo međudržavne saradnje, kako je utvrđeno u zvaničnim dokumentima. Podsećam da je to nivo strateške saradnje”, rekla je.
KAKO JE TAČNO DOŠLO DO ESKALACIJE
Odnosi između Rusije i Azerbejdžana dostigli su novu krizu nakon što su dvojica etničkih Azerbejdžanaca preminula tokom masovnih policijskih racija u ruskom gradu Jekaterinburgu pretprošle nedelje. Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana u subotu je pozvalo ruskog privremenog izaslanika Pjotra Volokoviha i izrazilo protest zbog, kako su naveli, “brutalnog ubistva” dvojice muškaraca iz Azerbejdžana tokom racija koje su održane u petak.
foto: EPA-EFE/MAXIM SHEMETOV / POOL, Printscreen/X
Obdukcija u Bakuu, sprovedena nad braćom Zijadinom i Huseinom Safarovim, koji su prošle nedelje preminuli nakon hapšenja od strane ruske policije, pokazala je da su muškarci pretučeni do smrti, saopštio je državni sudski veštak. Ministarstvo je takođe navelo da je nekoliko drugih lica zadobilo teške povrede. Ipak, ruski organi reda tvrde da je jedan od muškaraca preminuo od srčanog udara, dok uzrok smrti drugog nije potvrđen, piše BBC.
Ruska policija je u početku tvrdila da su racije bile usmerene na “etničke kriminalne grupe” povezane sa ubistvima iz ranih 2000-ih i potvrdila da su svi uhapšeni državljani Rusije rođeni u Azerbejdžanu. Ukupno je privedeno oko 50 osoba.
Obojica muškaraca iz Azerbejdžana pokazivala su znakove trauma, saopštili su zvaničnici u Bakuu u utorak, a prorežimski mediji krive Vladimira Putina za policijsku brutalnost. Azerbejdžanski glavni tužilac pokrenuo je krivični postupak protiv ruske policije zbog mučenja i namernog ubistva braće.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je u prošli ponedeljak za državnu novinsku agenciju Tass da Putin i Alijev za sada nemaju dogovoren razgovor o incidentu u Jekaterinburgu.
“Trenutno takav razgovor nije na dnevnom redu, ali ukoliko bude potrebno, biće organizovan u najkraćem mogućem roku”, rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li će ruski predsednik kontaktirati azerbejdžanskog lidera povodom hapšenja azerbejdžanskih imigranata u Jekaterinburgu.
Smrt dvojice braće u ruskom pritvoru otkrila diplomatski raskol sa Azerbejdžanom, koji tinja već neko vreme.
Otkazani kulturni i zvanični događaji sa Rusijom
Kao jasan znak ozbiljnih diplomatskih tenzija, Ministarstvo kulture Azerbejdžana u nedelju je otkazalo sve koncerte, izložbe i festivale povezane sa Rusijom, pozivajući se na ”namerno ciljane i van-sudske likvidacije” na etničkoj osnovi. Azerbejdžanski parlament je odustao od planiranog bilateralnog sastanka u Moskvi, a vlada je otkazala posetu zamenika ruskog premijera Alekseja Overčuka, kako prenosi ruski nezavisni list Moskva Tajms.
“Vlada Azerbejdžana ne smatra prikladnim, u trenutnim okolnostima, dolazak Overčuka ili bilo kog drugog zvaničnog predstavnika Rusije u zemlju”, izjavio je jedan azerbejdžanski zvaničnik za agenciju Report. Kremlj je uzvratio saopštenjem da “iskreno žali” zbog otkazivanja ruskih kulturnih programa u Azerbejdžanu.
U prošli ponedeljak je policija u Bakuu izvršila raciju u redakciji medija Sputnik Azerbejdžan, lokalnog ogranka ruske državne novinske mreže koja širi kremaljsku propagandu. Iako je Sputnik zvanično obustavio rad u Južnom Kavkazu ranije ove godine, nakon što je novi zakon o medijima ograničio vlasništvo stranih subjekata, on je i dalje nastavio da objavljuje sadržaje na internetu.
Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana tvrdi da medijska kuća nastavlja da radi zahvaljujući “ilegalnom finansiranju” i potvrdilo je da su tokom racije izvršena i neka hapšenja. Lokalni mediji javljaju da su glavni urednik Igor Kartavih i zamenik urednika Jevgenij Bjelousov među uhapšenima. Neki azerbejdžanski izvori navode da su dvojica zaposlenih u redakciji zapravo pripadnici ruske Federalne bezbednosne službe (FSB), mada to nije zvanično potvrđeno. Treći ruski novinar priveden je dok je snimao policijsku raciju, prenosi ruska državna agencija Ruptli.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je pozvalo azerbejdžanskog ambasadora u Moskvi “zbog neprijateljskog delovanja Bakua i nezakonitog pritvaranja ruskih novinara”.
Tenzije nakon obaranja azerbejdžanskog aviona
Od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, Azerbejdžanje uglavnom držao distancu od Rusije, sarađujući sa Zapadom na razvoju svojih ogromnih naftnih i gasnih resursa. Posebno sporno bilo je rusko podržavanje Jermenije tokom Prvog rata u Nagorno-Karabahu od 1992. do 1994. godine, u kojem je Azerbejdžan poražen. Međutim, kada je Ilham Alijev 2003. nasledio predsedničku funkciju od svog oca, uspeo je da nađe zajednički jezik sa Putinom.
Ipak, Rusija je ostala po strani dok je Azerbejdžan izvojevao pobedu u novom ratu sa Jermenijom. Ta pobeda promenila je odnos snaga na Južnom Kavkazu, gde Alijev sada sebe vidi kao dominantnog igrača – ne samo ekonomski, već i vojno. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. dodatno je oslabila uticaj Moskve u regionu.
Iako su Alijev i Putin potpisali deklaraciju kojom su proglasili svoje zemlje saveznicama, Azerbejdžan je održao nezavisan stav, nazivajući ruski kontrolisane delove Ukrajine “okupiranim” i šaljući humanitarnu pomoć Kijevu.
Odnosi između Rusije i Azerbejdžana dodatno su zahladili u decembru, nakon što je ruska protivvazdušna odbrana oborila putnički avion Ažerbejdžan Erlinesa koji je leteo iz Bakua prema Groznom u Čečeniji. Avion je pao u zapadnom Kazahstanu, usmrtivši 38 ljudi. Letelica je izbegnuta nad južnom Rusijom, a ruske vlasti nisu dale dozvolu za sletanje.
Ruski predsednik Vladimir Putin je izrazio saučešće azerbejdžanskom lideru, ali nije preuzeo odgovornost, tvrdeći da su sistemi u Čečeniji reagovali na ukrajinski napad koji se desio istog dana. Alijev je rekao da izvinjenje jeste jedan od uslova za nastavak odnosa, ali da to nije dovoljno. Alijev je nakon prvih nalaza istrage, koji su upućivali na rusku odgovornost, zahtevao punu priznanje, kažnjavanje odgovornih i pokretanje procesa za isplatu odštete.
Posle nesreće usledile su retke, ali oštre kritike Azerbejdžana na račun Rusije, uprkos bliskim vezama dvojice vođa. Prema rečima Farida Šafijeva, predsednika Centra za analizu međunarodnih odnosa u Bakuu, koji je pod pokroviteljstvom vlade, “ruska imperijalistička arogancija” se i dalje jasno vidi. On je istakao da Rusija i dalje gleda sa visine na bivše sovjetske zemlje i odbija da prizna odgovornost.
Azerbejdžanski portal Minval izneo je u utorak i tvrdnje da poseduju novi audio snimak i pismo koje potvrđuje da su ruske vojne snage umešane su u raketni napad. Kako se navodi u pismu, zbog lošeg mobilnog prijema i nedostatka funkcionalnih žičanih veza, koordinacija se uglavnom oslanjala na nestabilne mobilne veze.
“Potencijalni cilj je detektovan u 08:11 i praćen radarom. Navodno su na cilj ispaljene dve rakete nakon što je Paladičuk telefonom dobio naredbu da ga uništi — uprkos gustoj magli koja je onemogućavala optičku potvrdu”, tvrde oni, prenosi Juronjuz.
Prema pismu, “koordinate, brzine i pravci cilja u momentu oba lansiranja raketa detaljno su navedeni u pisanom izveštaju. Prva raketa je promašila, dok je druga eksplodirala dovoljno blizu da krhotine pogode avion”.
(Espreso/Mondo/NIN)
