U vezi smo skoro godinu dana i zaista nemam nijednu zamerku kad je u pitanju kako se ponaša prema meni. Pažljiv je, brižan, pomaže mi u svemu, čak i kad ne tražim. Prijatelji mi kažu da sam našla “čudo od čoveka” i sve bi zaista bilo savršeno… da nema jedne stvari.
Naime, ono što me muči jeste lična higijena. Ne u smislu da je neuredan ili da se ne tušira, ali određeni detalji – naročito intimna higijena – su mu očigledno “manje bitni”. Prvi put kada sam to shvatila bilo je u trenutku kada sam pokušala da mu pružim malo nežnosti i bliskosti… i, ne znam kako da to kažem drugačije, ali ostala sam potpuno zatečena. Miris, osećaj – jednostavno nije bilo u redu. Instinktivno sam se povukla i izgovorila neku glupu izliku, a on to, na sreću, nije shvatio lično.
Od tada sam u nekoj vrsti unutrašnje borbe. S jedne strane, volim ga i ne želim da ga povredim. S druge, fizička bliskost mi sve više postaje opterećenje. Pokušala sam da suptilno pričam o tome, kroz šalu, kroz nagoveštaje, ali mislim da nije uhvatio poentu.
Ne znam da li da budem potpuno iskrena i rizikujem da ga povredim, ili da i dalje pokušavam kroz nežne sugestije da promenim stvari. U svakom slučaju, shvatila sam koliko je teško pričati o nečemu tako ličnom, čak i sa osobom koju voliš.
