Već treću godinu studiram i živim u kući sa još četiri devojke. Imamo svoje sobe, svaka sa kupatilom, a kuhinja je zajednička. Nije luksuzno, ali je čisto, funkcionalno i – što je najvažnije – odnosi među cimerkama su do skoro bili odlični. Svaka zna svoj red. Gazda korektan, kirija pristojna, malo dalje od centra, ali navikneš se.
Od jeseni su nam došle dve nove cimerke. Isprva su bile povučene, ljubazne, činilo se da će sve funkcionisati. Ali vrlo brzo su pokazale pravo lice. Nered svuda – sudovi danima nepraćeni, smeće gomilaju, piju kafu, puše bez prestanka, a onda se svaki put žale kako im roditelji nisu poslali ništa i mole nas za malo hrane. I naravno, sažalimo se. Damo. Podelimo. Misliš – mlade su, možda nemaju, možda se srame. Ko zna kakva je situacija kod kuće.
Ali prošlog vikenda su prešle granicu.
Vratila sam se s puta, iz porodične kuće. Donela sam kesu punu hrane – mama se kao i uvek potrudila: supe, gulaš, pite, domaći hleb. Ostavim kesu na sto u kuhinji da odnesem kofer u sobu. Nije me bilo pet minuta.
Kad sam se vratila – kese nema.
Pogledam u frižider – ništa. Pogledam u ormariće – prazno. Osetim da me obuzima ona tiha jeza, ona koju imaš kad znaš da te neko svesno pravi budalom. U tom trenutku čujem šapat i smeh iz njihove sobe. I jasno čujem:
„Ćuti, neka misli da je neko drugi… evo nam hrane za nedelju dana, haha!“
U meni je sve proključalo. I bes, i razočaranje, i gadjenje. Bez razmišljanja sam odgurnula njihova vrata – i ona se bukvalno odvalila. Stajale su zbunjene, kesu su držale ispod stola, a oči su im se širom otvorile kad su me videle.
„Mislile ste da sam glupa?“ – rekla sam im najmirnijim tonom, a verovatno najstrašnijim pogledom koji su videle. Bez reči su mi vratile kesu. Bez pogleda. Bez izgovora.
Od tada me izbegavaju u širokom luku. Druge cimerke su mi kasnije rekle da su i njima nestajale stvari, ali nikada nisu imale dokaz. E pa sad imaju – i osećaj je gorak, ali i oslobađajući.
Ne volim da se svađam. Ne volim da budem ta koja diže glas. Ali ne dam na sebe.
Nikad u životu ne bih uzela tuđe. Neka sam i gladna – ali tuđa kesica jogurta me ne zanima.
I zato… ne pretpostavljajte da je neko glup samo zato što ćuti.
