Godinama sam štedela, odricala se svega i radila dva posla da bih sebi obezbedila krov nad glavom. Kad sam napokon skupila dovoljno da mogu dati učešće i podignem kredit – mislila sam da je to to, da krećem iz početka, na svom.
Našla sam stan u lepom delu grada, cena korektna, sve delovalo regularno. Agent ljubazan, vlasnik normalan, papiri – na prvi pogled čisti. Potpisali smo ugovor, ja uplatila novac, kod notara sve prošlo kako treba.
Sutradan, dok sam još birala zavese i planirala kako ću okrečiti, stiglo mi je pismo – tužba. Neko je već podneo zahtev za upis istog stana, dan pre mene. Druga strana tvrdi da su stan kupili ranije, ali da prodavac nije ispoštovao dogovor.
Svet mi se srušio. Ispostavilo se da je stan prodat – dvaput. I da nisam jedina žrtva. Prodavac je iskoristio rupu u sistemu i pokušava da zaradi dvostruko. Sad me čekaju advokati, sudovi i borba za ono što sam krvavo zaradila.
A najgore od svega? Taj stan i dalje stoji prazan. Zaključan. I gledam ga svakog dana dok prolazim – kao uspomenu na naivnost i veru da je pravda brza.
