Ukrajina je saopštila danas da je SAD “nisu zvanično obavetile” o prekidu isporuka određenog oružja i pozvala svog američkog saveznika da zadrži “konstantnu” podršku da bi se okončala ruska invazija.
“Ukrajina nije dobila nikakvo zvanično obaveštenje o suspenziji ili reviziji datuma isporuke dogovorene vojne pomoći”, rekao je ukrajinski ministar odbrane u saopštenju.
“Put ka kraju rata prolazi kroz stalni i zajednički pritisak na agresora, kao i kroz nepokolebljivu podršku Ukrajini, rekao je on.
SAD koje pružaju najveću vojnu podršku Kijevu od 2022. godine objavile su juče da prekidaju isporuke određenog oružja Kijevu, navodeći kao razlog zabrinutost zbog smanjenja sopstvenih zaliha municije. To je objavljeno u trenutku kada ruska vojska intenzivira udare na Ukrajinu.
Politiko i drugi američki mediji kažu da se prekid isporuka za Kijev odnosi na sisteme protivvazduhoplovne odbrane Patriot, preciznu artiljeriju i rakete Helfajer.
Šta je tačno uradila Amerika?
Američki ministar obrane Pit Hegset naredio je pauzu u slanju raketa i municije dok traje revizija zaliha, pokrenuta nakon višegodišnjeg slanja vojne pomoći Ukrajini, ali i zbog vojnih operacija SAD-a na Bliskom istoku, uključujući odbranu Izraela i borbu protiv Huta u Jemenu, navodi NBC.
Odluka dolazi u kritičnom trenutku – samo nekoliko dana nakon što je Ukrajina pretrpela jedan od najtežih vazdušnih napada od početka rata. Rusija je, prema ukrajinskom Ministarstvu odbrane, tada lansirala čak 60 projektila i 477 dronova.
Šta se sve obustavlja?
Prema više izvora NBC Newsa, među oružjem čija isporuka je trenutno zaustavljena su:
desetine projektila za sistem Patriot, ključni za odbranu od ruskih projektila
hiljade granata kalibra 155 mm za haubice
više od 100 projektila Hellfire
više od 250 sistema GMLRS
desetine projektila Stinger za protivvazdušnu odbranu
deseci avionskih projektila AIM
desetine minobacača
Ovo oružje bilo je već odobreno u sklopu paketa pomoći koji je prethodna administracija osigurala putem tzv. predsedničkog autoriteta za hitne vojne isporuke i inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini. Neki od sistema već su stigli u region, ali su zaustavljeni pre primopredaje Kijevu, piše NBC.
“Odluka u interesu SAD-a”
Portparolka Bele kućeAna Keli izjavila je da je “odluka donešena kako bi se zaštitili interesi Sjedinjenih Država”, pozivajući se na reviziju Ministarstva odbrane o “vojnoj potpori i pomoći drugim zemljama širom sveta”. Dodala je: “Snaga Oružanih snaga SAD-a nije upitna – samo pitajte Iran”, aludirajući na nedavne američke udare na iranska postrojenja.
Sam predsednik Donald Tramp, na konferenciji za medije nakon sastanka NATO-a u Hagu, potvrdio je da je SAD u potrazi za projektilima Patriot koje bi mogao poslati Ukrajini. “Oni žele protivtenkovske projektile. Mi ćemo videti da li možemo da ih osiguramo”, rekao je Tramp, dodajući da je američko oružje trenutno potrebno i Izraelu.
Ukrajina moli za protivvazdušnu odbranu
Ukrajina je više puta apelovala na SAD i evropske saveznike da pošalju dodatne sisteme za protivvazdušnu odbranu obranu, jer je Rusija u poslednjim mesecima značajno povećala broj vazdušnih napada. Tokom posete Vašingtonu 5. juna, šef kancelarije predsednika Zelenskog, Andrij Jermak, poručio je da Ukrajina “zadržava ruske snage”, ali da joj je hitno potrebno više sistema za odbranu gradova.
1 / 10 Foto: Printscreen/X/Defense of Ukrajine
I dok je obustava isporuka oružja uobičajena praksa kod promene administracija, izvori sa kojima je razgovarao NBC upozoravaju na osetljivost trenutka: Ukrajina mora da izgleda snažno da bi imala šansu da prisili Rusiju na pregovore.
“Američke zalihe alarmantno istrošene”
Vašington je od početka ruske totalne invazije 2022. poslao Ukrajini desetine milijardi evra vojne pomoći, ali sadašnji potez ukazuje na zabrinutost zbog sve manjih američkih zaliha. Jedan odbrambeni zvaničnik rekao je za CBS News da su rezerve oružja “alarmantno istrošene”.
Zamenik američkog ministra obrane elbridž Kolbi izjavio je da Ministarstvo i dalje predsedniku nudi “snažne opcije” za nastavak vojne pomoći, ali i da “temeljno preispituje i prilagođava pristup ostvarenju tog cilja, uz očuvanje spremnosti američkih snaga za prioritete odbrane”.
Tramp i Zelenski poslednji su se put sreli prošle nedelje na samitu NATO-a. Tada je Tramp, na pitanje o Patriotima, rekao da će SAD pokušati da osigura deo sistema, a o razgovoru sa Zelenskim rekao: “Bilo je napeto ponekad, ali bio je jako ljubazan.”
Njihov raniji sukob iz marta, nakon kojeg je Tramp obustavio vojnu pomoć i razmenu obavještajnih podataka, kasnije je rešen, a isporuke su tada ipak nastavljene.
Rat se širi, diplomatija stagnira
U međuvremenu je francuski predsednik Emanuel Makron prvi put nakon više od dve i po godine razgovarao s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Dvosatni telefonski razgovor završio je bez pomaka – Makron je pozvao na prekid vatre, a Putin je ponovio optužbe na račun Zapada.
Rusija, s druge strane, intenzivira rat. Prema ukrajinskim podacima, tokom vikenda je lansirala više od 500 različitih projektila i dronova na ciljeve širom Ukrajine. Ukrajina je juče odgovorila napadom na rusku fabriku u Iževsku, pri čemu su poginule tri osobe. Grad se nalazi više od 1000 kilometara od ukrajinske granice.
Prema aktuelnim podacima, Rusija i dalje kontroliše otprilike 20 posto ukrajinske teritorije, uključujući Krim.
Težak dan za Ukrajinu – ubijen važan komandant
U ruskom raketnom napadu na Huljajpolje u Dnjepropetrovskoj oblasti ubijen je komandant ukrajinske 110. posebne mehanizovane brigade Serhij Zaharevič, a 30 osoba je ranjeno, objavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Ruska vojska napala je juče ujutru Kamjanski okrug, gde se nalazi selo Huljajpolje, izvestio je guverner Sergij Lisak. Huljajpolje, sa predratnim stanovništvom od oko 1200 stanovnika, nalazi se u zapadnom delu Dnjepropetrovske oblasti, otprilike 70 kilometara od linije fronta.
Učestvovao u više borbenih misija
“Svakako ćemo odgovoriti Rusima na ovaj napad”, najavio je Zelenski, dodajući da je istraga ruskog napada trenutno u toku i da čeka izveštaj vojnog zapovedništva.
Zaharevič je diplomirao na Odeškom institutu kopnenih snaga. Ove godine imenovan je komandantom 110. posebne mehanizovane brigade. Pre toga je vršio dužnost zamenika komandanta 33. mehanizovane brigade.
Učestvovao je u više borbenih misija na frontu.
“Naša vojska izgubila je još jednog predstavnika nove generacije ukrajinskih oficira koji su odrasli u borbi i postali uzori hrabrosti i proaktivnog vojnog vođstva”, poručili su iz ukrajinske vojske.
(Espreso/Beta)
