Za dve decenije rada kao haus majstor, video sam i čuo svašta. Od poplavljenih stanova do muškaraca koji zovu za popravku bojlera dok im žena u halterima „slučajno“ prolazi pored. Ništa me više ne može iznenaditi… bar sam tako mislio.
Jednog utorka, zvoni telefon. Ženski glas, prijatan i pomalo stidljiv, kaže da ima problem sa odvodom u kupatilu. Dogovorimo se i dolazim na adresu.
Otvara vrata – žena od oko 35 godina, lepo negovana, kratka haljina, nasmejana. Nije to ništa novo, naučiš da ne buljiš. Ali kad sam ušao, prvo što sam primetio je – stan. Sve u roze. Zavese, jastučići, tepih, čak i aparat za kafu. Kao da sam upao u kutiju jagoda.
„Kupatilo je ovamo“, rekla je i povela me. Problem je bio sitan – čep u odvodu, rešeno za deset minuta.
Krenem da izađem, brišem ruke krpom kad uđem u dnevnu, a ona stoji nasred sobe. U jednoj ruci drži bič, u drugoj lisice, a na licu – osmeh koji nikako nije „zahvalna mušterija“.
„Biraj kako želiš da naplatiš“, reče.
Zamucao sam nešto tipa „samo da spustim alat do kola“ i izleteo napolje kao metak. Nikad nisam naplatio tu intervenciju. I nikad više nisam odgovorio na broj sa kojeg je zvala.
