„Želeo sam da joj pružim zadovoljstvo – ali kad sam se spustio dole, osetio sam nešto što me potpuno zbunilo.“
Bili smo sami. Prvi put da nas niko ne prekida, bez stresa, bez žurbe. Želeo sam da sve bude savršeno. Nije mi bilo važno koliko će trajati ni ko će više uživati – samo sam hteo da je razmazim, da se opusti, da zaboravi na svet.
Spustio sam se polako, nežno… A onda – trenutak koji me je potpuno izbacio iz takta.
Osetio sam miris parfema… mog! Onaj koji ja koristim svakog dana. Nije bilo šanse da ga ona nosi. Pogledao sam je zbunjeno, a ona je samo slegla ramenima i rekla:
„Tvoje stvari mi mirišu na sigurnost… pa sam malo pozajmila.“
U tom trenutku sam samo nasmejano odahnuo. Ali srce mi je na sekund stalo. Mislio sam da sam otkrio nešto mnogo gore.
