Ministar ekonomije Maksim Rešetnikov i finansijski mađioničar ruskog predsednika Vladimira Putina – moćna šefica Ruske narodne banke Elvira Nabiulina – otvoreno je rekla na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu (PMEF):
“Rusija je na ivici recesije i većina resursa koji su omogućili rast ruske ekonomije poslednjih godina potpuno su se izduvali i iscrpeli”.
Ruski nezavisni mediji navode da je Rusija najverovatnije već u recesiji, a političari i ekonomisti Kremlja polako pripremaju stanovništvo za najgori scenario takvim izjavama. Rusija jednostavno više ne može da živi samo na račun rata ili vojne industrije, čiji je rast stvorio iluziju uspešne ekonomije koja prkosi sankcijama i izolaciji. Naime, samo u prvom kvartalu ove godine, prema zvaničnim podacima, BDP je pao sa 4,1 odsto na 1,4 odsto, sa tendencijom daljeg pada, prenosi hrvatski “Jutarnji list”.
Prema nezavisnom ruskom portalu “Novaja gazeta”, Evropa praktično stagnira u periodu januar-april 2025. godine, sa ekonomskim rastom manjim od 1,2 odsto.
“Zalihe deviza i zlatne rezerve će se istopiti do kraja 2026. godine”
Iako je Vladimir Putin na sastanku sa biznismenima krajem aprila trijumfalno najavio rast BDP-a u 2025. godini, za šta je od njih tada dobio gromoglasan aplauz, nezavisni ruski portal “Moskov tajms”, pozivajući se na izvore u Moskvi, kaže da su sredstva iz Fonda za nacionalnu zaštitu (devizne i zlatne rezerve) smanjena tri puta u tri godine rata protiv Ukrajine. Rezerve zlata su pale sa više od 400 tona pre rata na sadašnjih 139.5 tona.
Ova sredstva su otišla za potrebe rata i za “krpljenje” socijalnog mira, ali čak i Nabiulina kaže, kako prenosi režimski poslovni list “RBK”, da bi se zalihe deviza i zlatne rezerve mogle istopiti do kraja 2026. godine. Dobit ruskog poslovanja u prva tri meseca 2025. godine pala je za trećinu u odnosu na 2024. godinu, a u naftnom biznisu, ključnom za Rusiju, profit se prepolovio.
Treba napomenuti da Rusija svoj budžet zasniva na projekciji cena i prodaje nafte, pa se nadaju, kako otvoreno pišu režimski mediji, da bi zbog rata između Izraela i Irana cene nafte mogle skočiti na više od 100 dolara po barelu jer, kako piše režimska novinska agencija “RIA Novosti”, to onda znači punjenje ruske državne blagajne. Međutim, za sada, to je na dugom štapu. A zamenik šefa Putinove kancelarije, Maksim Oreškin, rekao je da “treba tražiti nove modele ekonomije jer su trenutni modeli ekonomskog rasta iscrpljeni”.
Ekonomski stručnjaci Kremlja: Putine, biraj, ili rat ili ekonomija
Inflacija se trenutno približava brojki od 10 odsto (u maju je bila 9,89 odsto), pa Rešetnikov kaže “ako ne obuzdamo inflaciju na 4 odsto, Turska nas čeka”, šaljući tako jasnu, uznemirujuću poruku. Podsećanja radi, Turska ima najveću inflaciju u Evropi, koja iznosi oko 45 odsto. Međutim, nezavisni ruski ekonomisti kažu da sumnjaju da je Moskva trenutno sposobna da smanji inflaciju, ne samo zato što je do sada bila “pod kontrolom” zbog stalne državne intervencije. Nezavisni ruski portal “Novaja Gazeta Evropa” izveštava da ekonomski stručnjaci Kremlja sve otvorenije govore Putinu da bira “ili rat ili ekonomiju”.
- Posle tri godine rata, ruska ekonomija je iscrpljena. Ekonomija to više ne može da podnese. To lako može dovesti do kolapsa i iznenadnog osiromašenja Rusije – rekao je Aleksandar Koljandr, ekonomski analitičar u Centru za analizu evropske politike.
Ruska vojska na obuci na nepoznatoj lokaciji u Ukrajini 10. juna
Prorežimski moskovski list “Vedomosti” citira ruski Centar za makroekonomsku analizu i kratkoročno predviđanje (CMASF) koji u svom najnovijem izveštaju o “dinamici proizvodnje u martu i prvom kvartalu” kaže da se u industriji primećuje stagnacija. A ako uzmemo u obzir dinamiku industrijske proizvodnje bez one sa dominantnim prisustvom vojno-industrijskog kompleksa, “možemo govoriti o prelasku u recesiju”. “Ulaganje” u ratnu industriju uzelo je svoj danak, tako da su i druge grane polako počele da tonu, a najalarmantnija situacija je u poljoprivredi, koja već treću godinu rata beleži stalni pad. Oni napominju da je recesija stigla, uprkos najnižoj istorijskoj stopi nezaposlenosti od samo 2,3 odsto, ali i da ruskoj industriji nedostaje više od dva miliona kvalifikovanih radnika, zbog “masovne emigracije i mobilizacije ljudi za rat”.
Putin više izdvaja novca za agresiju na Ukrajinu nego SSSR na vrhuncu Hladnog rata
Krajem prošle godine, u članku kojim se najavljuje ovaj ishod, naveli smo da Rusija očekuje, prema prognozama, ili “rast bez razvoja” ili “stagflaciju – stagnaciju proizvodnje sa stalnim povećanjem inflacije”. U to vreme, Branislav Slančev, profesor na Univerzitetu u San Dijegu u Kaliforniji, rekao je da “ruska ekonomija ne može da izdrži vojnu potrošnju koju zahteva Putin”, a da se to ne odrazi na ukupnu ekonomsku situaciju, koja se kreće na ivici izdržljivosti.
Na forumu u Sankt Peterburgu, predsednik Odbora za budžet i porez ruske dume, Andrej Makarov, rekao je da država mora razmotriti ukidanje kreditnih olakšica, a ministar finansija Anton Siluanov smatra da bi one trebalo da budu usmerene samo na razvoj i investicije, a ne da se troše na pokrivanje dugova ili plata.
Setimo se da je Putin, na prećutni nagovor banaka, koje su bile u najvećoj nevolji zbog sankcija, morao da otpiše kredite “veteranima i učesnicima takozvane specijalne vojne operacije” ili da odobri privilegovane kredite sa dugoročnim kašnjenjem i niskim kamatnim stopama za sve one koji su se “dobrovoljno prijavili u rat”, a mnoge vojne fabrike su morale biti smeštene na isti način.
Jedna ekonomska mera može da izvuče Rusiju iz ekonomskog haosa
U jednom trenutku, ruski nezavisni finansijski stručnjak Oleg Viugin rekao je da će to biti veliki problem, i ispostavilo se da je u pravu, da više od 40 odsto ruskog budžeta ide na vojne potrebe, što je više nego što je SSSR izdvojio na vrhuncu Hladnog rata. Potvrđena je prognoza doktora ekonomskih nauka Igora Lipšica, data još u novembru 2024. godine za “Novaja gazeta”, da Putin neće moći da garantuje Rusima “i topove i puter” 2025. godine.
Predvideo je ne samo pad prihoda, već i nedostatak robe, odnosno povratak u stara “vremena deficita” kao rezultat napora vlade da kontroliše i reguliše galopirajuće cene. Međutim, zamenik predsednika Komiteta za ekonomsku politiku Državne dume, Mihail Deljagin, reagovao je na takve sumorne prognoze, tvrdeći da ima efikasno rešenje da izbegne recesiju: “Ljudi treba da budu uhapšeni i zatvoreni za zločine u ekonomskoj sferi”. To je dobra ekonomska mera koja može da izvuče Rusiju iz ekonomskih problema, a da li će tako i biti – ostaje da vidimo.
(Espreso.rs/Blic/Jutarnji)
