U noći između nedelje i ponedeljka, Sjedinjene Američke Države izvele su precizne vazdušne udare na tri ključna iranska nuklearna postrojenja – Fordow, Natanz i Isfahan. Napad je, prema rečima bivšeg predsednika Donalda Trampa, izveden u saradnji s izraelskim snagama, a nosi potencijal da izazove geopolitički zemljotres širom Bliskog istoka.
Ko je napao – i čime?
Američka vojska je u operaciji koristila B-2 “Spirit” bombardere, poznate po mogućnosti da nose bombe koje probijaju podzemne bunkere. Ove letelice, koje su deo najsavremenije tehnologije stealth vazduhoplovstva, korišćene su za napad na podzemne objekte u Fordowu, gde se sumnja da Iran obavlja tajna nuklearna obogaćivanja.
Prema prvim informacijama, bombardovanje je izvedeno bez ulaska u direktan kontakt s iranskim PVO sistemima, a svi avioni su se bezbedno vratili.
Mete: Fordow, Natanz i Isfahan
Tri lokacije koje su pogođene imaju ključnu ulogu u iranskom nuklearnom programu:
Fordow – duboko zakopano postrojenje otporno na konvencionalne udare
Natanz – centar za obogaćivanje uranijuma
Isfahan – centar za proizvodnju nuklearnog goriva
Cilj napada, kako se navodi iz američkih izvora, bio je „ograničavanje sposobnosti Irana da ubrza svoj nuklearni razvoj“ u trenutku kada su pregovori potpuno zamrli.
Tramp potvrdio: „Uspešan napad, svi se vratili“
Donald Tramp je potvrdio da su SAD „uspešno izvršile napad“ u koordinaciji sa izraelskom operacijom, i da su “svi američki avioni bezbedno napustili iranski vazdušni prostor”. Dodao je i da je na Fordow „bačen puni teret bombi“.
Reakcije iz Teherana
Iranske vlasti su potvrdile eksplozije i štetu na pojedinim objektima, ali se o stepenu razaranja ne izjašnjavaju detaljno. Ministarstvo spoljnih poslova Irana poručilo je da „SAD više nisu pouzdan partner u diplomatiji“ i najavilo „odgovor u vreme koje sami izaberu“.
U Teheranu vlada vanredno stanje, a državne TV stanice pozivaju građane na smirenost i jedinstvo.
Svet na ivici: pozivi na deeskalaciju
Saudijska Arabija, Turska i Egipat pozvali su na hitno smanjenje tenzija, dok je EU naglasila da „vojne operacije neće doneti rešenje“. Rusija je ponudila posredovanje, a Kina je izrazila zabrinutost za stabilnost regiona.
Ekonomski potres
Ubrzo nakon objave o napadu:
Cene nafte porasle su za 11%,
Azijske berze su zabeležile pad,
Aviokompanije otkazale su rute kroz iranski i irački vazdušni prostor.
Ovaj napad označava novu fazu američkog angažmana na Bliskom istoku – onu u kojoj diplomatija više nije prvi odgovor.Dok svet drži dah, pitanje koje ostaje: da li je ovo kraj jednog poglavlja – ili početak mnogo ozbiljnijeg sukoba?
