Znam kako zvuči. I ne tražim opravdanje.
Sa njim se viđam povremeno, ništa ozbiljno, ali voli da misli da jesmo nešto više. Ja nisam spremna za vezu, a još manje da mu polažem račune. Ali sam znala da je slaba tačka kad je u pitanju odgovornost.
Prije četiri dana mu šaljem poruku – trudna sam. Dodam i da nemam para za abortus. Nije prošlo ni pola sata, već mi piše da će mi dati 200 evra da to „riješim“ što prije. Kaže da razumije, ali da bi bilo najbolje da ne komplikujemo.
Sutradan mi je dao novac. Ja sam ga naravno primila.
Istog dana sam otišla i kupila sebi nove krpice. Par finih stvarčica za izlazak, da se opet sređujem, upoznajem, švrljam. Ako ništa drugo – da bar neko ima koristi od drame.
Znam da će me mnogi osuditi. Neka. Ja sam uradila ono što sam htjela. On je pokazao da mu je stalo samo do toga da nestane problem, a ne da pita kako sam. Pa, nema problema – i nema trudnoće.
