S mužem nisam imala odnose skoro godinu dana. Prvo je bilo opravdanje – posao, stres, pa su došli umor, nesporazumi, i onda tišina. Sve češća i sve duža.
Nisam želela da ga varam. Ali nisam ni htela da zaboravim da sam žena. Da mi telo još uvek traži nežnost, uzbuđenje, dodir. Zato sam, uz malu pomoć interneta i mnogo razmišljanja, naručila par diskretnih IGRACKICA . Bilo mi je neprijatno u početku, ali mi je brzo postalo jasno – to mi je bilo potrebno.
Jednog dana, znala sam da ću biti sama kod kuće. On je rekao da će raditi prekovremeno. Zaključala sam vrata, spustila roletne, pustila muziku i… pustila mašti da vodi.
Ali nisam čula ključ u bravi.
Nisam čula njegova vrata. Nisam ni stigla da se pokrijem kad sam ga videla na vratima.
Stajao je. Pogledao me. I nije rekao ništa.
Ne znam šta me više zbunilo – što me je video tako, ili što se u njegovom pogledu nije videlo gađenje, već nešto drugo. Nešto što nisam videla mesecima.
Ne znam šta će biti dalje. Ali to veče je bilo prvi put da smo opet razgovarali. Bez glume. O svemu.
