Posle deset godina braka, mislila sam da sam već upoznala sve što se može znati o našem odnosu. Moj muž i ja smo imali dobar brak, stabilan i pun razumevanja, ali iskreno – monoton. Dani su nam prolazili u rutini, i gotovo smo zaboravili kakav je osećaj uzbuđenja.
Jedne večeri, posle čaše vina, odlučili smo da otvoreno razgovaramo o svojim fantazijama. Bio je to prvi put da smo toliko iskreno pričali o tome šta zaista želimo i šta nas uzbuđuje.
Pomalo nervozni, odlučili smo da pokušamo nešto potpuno drugačije. Iznajmili smo hotelsku sobu, pravili se da smo stranci koji su se tek upoznali i dozvolili sebi da istražimo strasti koje smo godinama skrivali jedno od drugog.
Nisam ni slutila šta će se dogoditi sledeće…
Ušli smo u sobu uz osmeh, ali sa zadrškom – kao da se ponovo upoznajemo. On je poneo cveće, a ja sam se obukla u haljinu koju nisam nosila godinama. U tom trenutku, sve brige su nestale. Nismo više bili supružnici koji vode računa o računima i rasporedima, već dvoje ljudi koji se ponovo otkrivaju.
Veče je bilo začinjeno igrom, humorom i željom. Bili smo opušteniji nego ikada pre. Govorili smo jedno drugom ono što nas uzbuđuje, šta smo oduvek želeli da probamo, a nismo imali hrabrosti da izgovorimo.
Proveli smo noć smejući se, mazeći i istražujući. Bila je to noć koju nikada neću zaboraviti – ne zbog nečeg šokantnog ili drastičnog, već zato što smo konačno ponovo osetili jedno drugo.
Od tog dana, naš brak je procvetao. Nastavili smo da istražujemo nove načine da budemo prisutni, iskreni i nežni jedno prema drugom. Shvatili smo da brak ne mora biti dosadan ako smo spremni da mu damo šansu da se razvija.
Ispostavilo se da uzbuđenje ne mora da dolazi spolja – ponekad je dovoljno samo da se ponovo povežemo sa osobom koju smo zavoleli.
