Influenserka Marija Savić preselila se iz Beograda u Hrvatsku u kojoj živi već dve i po godine.
Naime, njena majka je iz Ploča, pa zbog toga je često posećivala ovo mesto, naročito leti.
Kako je istakla, život tamo i ovde se uveliko razlikuje.
Marija kaže da je u Pločama stekla brojne prijatelje, a kako joj je u tom gradu i porodica, svaki dolazak doživljavala je kao dolazak kući.
– Oduvek sam Ploče smatrala svojim domom. Još kao mala govorila sam da ću se jednog dana preseliti ovde. Naravno, svi su mislili da se šalim jer sam živela u Beogradu, a Beograd je za mnoge „centar sveta“. Sećam se dana kada sam se pakovala, mama me je pogledala i rekla kroz smeh: “Ceo život pričaš da ćeš se preseliti – i ti stvarno ode!” U roku od sedam dana sam se spakovala, sela u auto i krenula put Ploča. Bez velike pompe, ali sa sigurnošću da idem tamo gde sam oduvek želela da budem. I danas kad ljudi čuju da sam se iz Beograda preselila u mali lučki grad Ploče, ostanu u čudu, a i meni deluje pomalo filmski – započinje Marija priču o preseljenju za Net.hr.
– Imala sam veliku sreću što nisam morala da tražim smeštaj i plaćam kiriju, ali koliko čujem od drugih, to je izazov – stanova nema mnogo, a oni koji postoje često se ne iznajmljuju jer ljudi žele da im ostanu slobodni za praznike i leto. Tako da je to realna prepreka za one koji žele ovde da se dosele, a i cene rente su malo previsoke – dodaje.
Marija kaže da se način života u Pločama poprilično razlikuje od onoga na koji je navikla, ali u najpozitivnijem smislu.
– Mislim da to najviše ima veze s veličinom grada. Sve je mirnije, opuštenije i ljudi ovde zaista znaju da uživaju. Nema tog osećaja jurnjave koji je u velikim gradovima svakodnevica. Kafa, na primer, ovde nije “usputna” stvar – ona traje najmanje sat-dva. Ljudi se posvete trenutku, razgovoru, pogledu na more. U Beogradu se stalno negde žuri, sve je “usput”, a sama veličina grada i gužve oduzimaju puno vremena. U Pločama mi odgovara što je sve blizu. Ne trošiš vreme na prevoz, ne planiraš dan unapred da bi stigao s jednog kraja grada na drugi. Sve je doslovno na 15 minuta pa se čak i u šali kaže: “S poslom završavam u 15 sati, a kod kuće sam u 14.45.” Ono što mi je posebno dragoceno je vreme. Zbog same lokacije, nekim čudom kiša nas često zaobiđe, čak i kada je prognoza da će je biti. To me posebno raduje, naročito zimi. Nema ništa lepše nego kad zimi, dok je u Beogradu tmurno ili sneg, sedim na suncu uz more i pijem kafu. Iskreno, to često znam da podelim na mrežama čisto da malo “pravim zazubice” – ističe Marija.
Ova influenserka smatra da Ploče imaju veliki potencijal koji treba prepoznati i znati iskoristiti.
– Grad se nalazi na savršenoj lokaciji – tamo gde se reka, more i jezero spajaju, a pritom si nadomak većih gradova poput Splita, Dubrovnika i Mostara. To je kombinacija koja pruža mir malog mesta, ali i povezanost s većim gradovima kad ti zatreba nešto više – poručuje.
Sličnosti i razlike Hrvata i Srba
Marija je istakla i da su svi narodi u regiji jako slični.
– Puno toga se razlikuje od mesta do mesta, ali svi smo jako društveni i to nam je važan deo svakodnevnog života. U manjim mestima, kao što su Ploče, svi se međusobno poznaju, što ima i svojih čari, ali i određenu dozu distance u odnosima. To i nije nužno loše. U Srbiji su ljudi otvoreniji, prisniji i često odmah prelaze na prijateljski ton, što nekome može da bude previše, posebno prilikom prvog upoznavanja. Zanimljivo je i to da se u Srbiji ljudi gotovo uvek pozdravljaju poljupcem pri sastajanju i rastajanju, bez obzira vidimo li se prvi put u mesec dana ili treći put istog dana. Dok je ovde to rezervirano samo za najbliže osobe i najposebnije prilike. Moji prijatelji u Hrvatskoj se često iznenade kad im to ispričam, čudno im je, ali i simpatično pa se nasmeju toj razlici – objašnjava ova mlada devojka.
Osim toga, Mariji je zanimljivo koliko su muzički ukusi isprepletani:
– Često imam osećaj da se u Hrvatskoj više sluša “naša”, kako bih rekla – srpska muzika, nego što se ponekad sluša u Srbiji. U izlascima ovde redovno čujem hitove sa srpske scene pa čak i one koji nisu toliko popularni. S druge strane, svaki izlazak u Srbiji gotovo da ne može da prođe bez Olivera Dragojevića, Džibonija ili Magazina, što mi je uvek bilo prelepo.
– Bez obzira na to što se često prikazuje u medijima, moje iskustvo je da se ljudi s obe strane poštuju i vole. I u Srbiji i u Hrvatskoj sam doživela mnogo topline, otvorenosti i podrške, posebno među mladima. Dovodila sam prijatelje iz Srbije ovde u Hrvatsku, a i obrnuto – prijatelje iz Hrvatske vodila u Srbiju i uvek se dogodilo isto: samo lepe reakcije, toplina i poštovanje s obe strane. To su susreti bez predrasuda, bez tenzija, samo ljudi koji se iskreno povežu. Iako se često nameće priča o razlikama, imamo više zajedničkog nego što želi da se prikaže, i verujem da su obični ljudi ti koji svakodnevno ruše predrasude – naglašava Marija.
Cene u Hrvatskoj i poslovne prilike
– Poznato je kakav je standard u Srbiji i nekada su te razlike između Hrvatske i Srbije bile baš očigledne. Često sam znala da kažem: “Ovde su duple plate, ali i duple cene, dok su u Srbiji manje plate, ali i manji troškovi.” I sve to dođe na isto. Međutim, s inflacijom koju svi osećamo poslednjih godina, dosta toga se promenilo i ta poređenja su sve manje crno-bela. Više nema pravila. Na primer, u Hrvatskoj je gorivo znatno jeftinije nego u Srbiji, ali je kvalitet goriva mnogo bolji. S druge strane, iznenadila sam se cenama nekih osnovnih namirnica, poput hleba, koje su ovde gotovo dvostruko skuplje. To su sitnice koje u svakodnevnom životu itekako primetiš – priča Marija upoređujući troškove života u Hrvatskoj i Srbiji.
– Moram da kažem da imam sreće jer živim u dolini Neretve, gde su domaći proizvodi lako dostupni. Brojne porodice se ovde bave poljoprivredom i zaista to cenim. Tek sad shvatam koliko je to zahtevan posao, koliko truda i ljubavi ulažu u svoju zemlju, plodove i ono što daju tržištu. Što se tiče poslovnih prilika, uvek kažem da posla ima za onog ko hoće da radi, ali naravno, razlika između života u velikom i malom gradu jako se oseća. Veliki grad poput Zagreba ili Beograda, nudi puno više mogućnosti u svakom smislu pa tako i kada je posao u pitanju. Verujem da bi se puno mladih rado vratilo u svoja rodna mesta kad bi postojalo više opcija za zapošljavanje u različitim strukama. Potencijala ima, ali treba ga prepoznati i razvijati – dodaje.
Marija je aktivna na TikToku poslednje dve godine. Na početku je to bio zabavan sadržaj – svakodnevne situacije u kojima svi mogu da se prepoznaju i da im se nasmeju. Tvrdi kako nije imala nikakav plan nego je jednostavno delila ono što joj je bilo simpatično, iskreno i blisko.
– Kako je zajednica rasla, osetila sam potrebu da dodam i druge teme – preporuke, zanimljivosti, ali i razlike života u Srbiji i Hrvatskoj. To se ljudima svidelo jer su teme bliske, a opet osvježavajuće. Plan mi je da nastavim u tom pravcu još više – želim da pokažem lokacije koje volim u Hrvatskoj i da ih približim ljudima koji ih još možda nisu otkrili. Smatram da Hrvatska ima najlepše more i nestvarnu prirodu i baš mi je želja da to podelim s drugima. Publika je uglavnom divna i podržavajuća, ali kao i svugde na internetu, pojavi se i neki negativan komentar. Međutim, ne dajem im previše značaja. Ljudi često ne shvaćaju smisao videa, uhvate se za neku sitnicu ili jednostavno govore iz ograničenih stavova. U tim slučajevima ih pustim da iznesu svoje mišljenje, sve dok je ono u granicama pristojne komunikacije. Jedno je konstruktivna kritika ili drugačiji pogled na stvari – to uvek poštujem, ali vređanje i uvrede, posebno kada su lične, ne tolerišem i takvim osobama ne dajem prostor. Važno je napraviti razliku između drugačijeg mišljenja i čistog nepoštovanja – naglašava ova devojka.
Oduševljena hrvatskim jelima
– Iako su jela na Balkanu jako slična, razlike se ipak osete – od načina pripreme do samih namirnica. Kako mi je majka iz Hrvatske, odrasla sam s jelima iz ovog podneblja, ali zanimljivo je da, koliko god se trudila da ih pripremim u Beogradu, to nikada nije bilo “to”. Ovde su ipak sve namirnice sveže, riba jutros ulovljena, domaće maslinovo ulje, voda pa čak i klima utiče na sve to – napominje Marija.
– Uz tradicionalni Maraton lađa, jedan od mojih omiljenih događaja tokom godine je Ribarska noć u Pločama, koju je pokrenuo moj ujak s prijateljima. S ponosom učestvujem u organizaciji i to mi je posebno drago. Za one koji ne znaju, to se svake godine održava u avgustu, a okuplja više od 40 ekipa koje pripremaju različite specijalitete od ribe i morskih plodova. Možete probati jela svih ekipa i to potpuno besplatno! Uz dobru muziku, domaće vino i odličnu hranu, svake godine napravimo noć za pamćenje, koja traje do zore, a kada se na meniju nađu crni rižot i brudet, jednostavno ne mogu odoleti. Događaj je iz godine u godinu sve posećeniji i sve češće vidim turiste iz različitih zemalja. Ako do sada niste, Ribarska noć je idealna prilika da dođete u ove krajeve i doživite sve ovo o čemu pričam – dodaje.
Želi da ostane u Hrvatskoj
– Prvih godinu i po dana u Hrvatskoj nisam osetila ni trunku nostalgije. Odgovarala mi je promena – mir, ritam života, klima, ljudi i priroda. Povremeni vikend u Beogradu bio je sasvim dovoljan, ali vreme nosi svoje. Nakon dve i po godine, priznajem da mi Beograd ponekad nedostaje, verovatno jer sam ceo život živela u velikom gradu i navikla na taj tempo. Proradi mi nostalgija čak i za vožnjom kroz beogradske gužve i stajanjem u kolonama. Naravno, najviše mi nedostaju porodica i stari krug prijatelja s kojima sam svakodnevno u kontaktu. S druge strane, često objavljujem fotografije i snimke iz Hrvatske i drago mi je što mi se ljudi javljaju, pitaju za lokacije i sve češće biraju Hrvatsku kao destinaciju za odmor. To me veseli jer već godinama pričam o moru, prirodi i svemu što Hrvatska nudi. Tako da, čim krene leto, često sam domaćin. Ekipe se samo menjaju, a ja s uživanjem preuzmem ulogu turističkog vodiča – kaže Marija.
– Iskreno, život u Hrvatskoj mi se jako sviđa i trenutno ne mogu da zamislim povratak u Beograd, iako se, naravno, nikad ne zna šta život nosi. S druge strane, Ploče su predivno mesto i moj dom na neki način, ali mislim da mi treba idealan balans između dinamičnog gradskog života i malog mirnog mesta. Možda jednog dana poželim nešto između Beograda i Ploča – neku treću opciju koja kombinuje dinamiku i mir, ali za sada ostajem ovde i Ploče nazivam svojim gradom – zaključuje Marija.
(Espreso/blic žena/prenela PV)
