Profesorka Veronika Grim, jedna od najvažnijih nemačkih ekonomskih stručnjaka, ukazala je da nemačka ekonomija pod velikim pritiskom.
Predaje ekonomiju na Tehničkom univerzitetu u Nirnbergu (specijalizacija – energetika). Od 2020. godine, ona je jedna od pet članova Saveta ekonomskih stručnjaka, takozvanih Ekonomskih mudraca.
Ona je za nemački Bild dala svoju prognozu o platama, penzijama i nemačkom tržištu rada.
Na pitanje šta radnici mogu očekivati u pogledu plata u 2025. i 2026. godini, Grim je istakla da to zavisi od toga koliko će se povećati troškovi rada koji nisu zarada.
– Trenutno se očekuje da će troškovi rada koji nisu zarada naglo porasti zato što se ništa ne preduzima u vezi sa penzijama i zato što su sistemi socijalnog osiguranja veoma skupi – rekla je Grim.
Pad plata
Grim kaže da se plaši smanjenja plata, odnosno pada neto plata.
– Bojim se da će okvirni uslovi postati izazovniji. Videćemo razvoj događaja koji je neprijatan za ljude: naime, kada bude manje zaposlenosti u industriji, a sve više u slabo plaćenim sektorima. I moramo tome da se suprotstavimo. Kreatori politike moraju to da urade stvaranjem atraktivnih okvirnih uslova, na primer, potencijala rasta u oblastima veštačke inteligencije i digitalizacije – navela je ona.
Ništa od povećanja minimalne zarade
Ona se ne slaže sa tvrdnjom da bi minimalna satnica trebalo da poraste na 15 evra 2026. godine.
– Ako sada ponovo pomerimo strukturu plata naviše, u situaciji gde je produktivnost rada već niska, onda ćemo u budućnosti imati problem sa međunarodnom konkurentnošću. Tada će ekonomija biti pod pritiskom – dodala je ona.
Šta čeka penzionere?
– Idealno bi bilo da penzioneri budu spremni na to da će morati da se uštede neke male pare. Nećemo moći da održimo ograničenje (nivo penzije od 48 odsto, prim. aut.) i da kažemo da se nivo penzije ne sme smanjivati. Uvek mora postojati ravnoteža: stope doprinosa i individualni nivo – objasnila je Grim.
Smanjenje plata, pad penzija – ništa od toga nisu dobri izgledi. Jedino što pomaže je više rada?
To bi svakako moglo da se desi. Takođe bi moglo da se desi da se praznici otkažu. Moramo da učinimo sve što je u našoj moći – istakla je ona.
Kasnije penzionisanje
– Penziona rešenja su već dugo na stolu. Neka se starosna granica za penzionisanje (prim. autorska prava) povećava postepeno, tj. proporcionalno očekivanom životnom veku. Veza bi bila dobra kako ne bismo morali stalno da o tome razgovaramo. To ne znači da ćemo odmah dostići 70 godina – ukazala je Grim.
Dakle, na primer, dostići ćemo 68 godina u roku od osam godina.
– Mogli bismo dozvoliti da postojeće penzije rastu sa povećanjem cena, a ne plata – rekla je ona, piše Feniks magazin.
Grim je predstavila prognoze za tržište rada, na kojem trenutno ima tri miliona nezaposlenih.
– Ekonomija je već pod pritiskom. Dolazi do smanjenja broja zaposlenih. To ne dovodi uvek do otpuštanja, već do nedostatka ponovnog zapošljavanja kada ljudi odu. Ali već vidimo da zaposlenost opada u industriji, a raste u zdravstvenom sektoru i javnom sektoru. To nije zdrav razvoj događaja. Moramo osigurati da se više automatizacije implementira u javnom sektoru, zdravstvenom sektoru i nezi, i da se smanji potreba za zaposlenima – zaključila je Grim.
(Espreso)
