Kada sam spomenula da želim srediti sprat kuće za sebe (živim i radim u Sloveniji) roditelji i brat su me napali. Onda sam predložila da napravimo još jedan sprat, pa da imamo dva. Strašno su me izvrijeđali, rekli da je normalno da kada se udam, odem kod muža i da to tako ide.
Brat mi je rekao da kuća čitava pripada njemu. Ništa, taj razgovor se desio 2022. i od tada nismo više u kontaktu. Najviše zbog njihovih odvratnih riječi prema meni.
Mogli smo da nadogradimo dva sprata za mene i njega, ali ne – brat hoće sve sebi, mene ko šiša. I na kraju, digao je kredit da ga opremi, ali je ostao bez posla jer su ga proglasili za tehnološki višak. I pogodite koga zovu da im pošalje 4000 eura iz inostranstva.
Mene, naravno, tuđu kuću i tuđu sreću koja je u međuvremenu kupila plac da pravi sebi kuću. Neću im poslati ni jedan euro da vrate taj kredit banci, imaju sina, neka se snalaze kako god znaju. Meni je savjest čista.
