Dana 12. maja, svet je svedočio značajnom diplomatskom preokretu u vezi sa konfliktom u Ukrajini. Lideri Evropske unije postavili su Rusiji ultimatum – prihvatanje 30-dnevnog primirja ili suočavanje s novim sankcijama. Međutim, umesto predviđenog odgovora, Vladimir Putin je izveo potez koji je izazvao iznenađenje među svim uključenim stranama. Predložio je nastavak direktnih pregovora s Ukrajinom, ali bez svog ličnog prisustva. Umesto toga, visoka ruska delegacija je otputovala u Tursku, što je nateralo analitičare da preispitaju svoje stavove o Moskvi.
Ovo nije prvi put da se političke karte preslažu između Moskve i Kijeva, ali ovog puta kontekst je drugačiji. Odgovor Kremlja stigao je u trenutku kada je EU pokušala da preuzme inicijativu, verovatno računajući na dodatni pritisak na Rusiju. Međutim, Rusija je jasno stavila do znanja da ne pristaje na ultimatume sa Zapada, a upravo zbog toga je odlučila na ovaj nesvakidašnji odgovor. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, istakla je da primirje ne bi donelo rešenje, već bi samo omogućilo Ukrajini da se pripremi za nastavak borbi, što bi značilo odlaganje problema.
Poseta ruske delegacije Istanbulu ne ukazuje na spremnost za kompromise, već se očekuje da će ton pregovora biti izuzetno tvrd. Ukrainski predsednik Volodimir Zelenski odmah je reagovao, nazvavši delegaciju „lažnom“ i dovodeći u pitanje njihova ovlašćenja za donošenje odluka. Ova situacija postavlja dodatno pitanje o legitimitetu samog Zelenskog, s obzirom na to da je njegov mandat istekao prošle godine, a izbori su otkazani.
U svetlu svega ovoga, ostaje neizvesno da li će Istanbul postati mesto preokreta ili samo još jedan simbol propuštene šanse. Geopolitička igra više nije ograničena samo na bojna polja; ona se seli na pregovaračke stolove, ali sa znatno hladnijim pogledima i manjim poverenjem u postizanje dogovora.
