Mirovni pregovori s Ukrajinom koje je predložio ruski predsednik Vladimir Putin obuhvatiće i nacrt sporazuma između dveju zemalja iz 2022. od kojega se bilo odustalo, kao i činjenicu da Rusija pod kontrolom drži gotovo petinu ukrajinske teritorije, objavio je u nedelju Kremlj.
Putin je u nedelju predložio održavanje direktnih pregovora s Ukrajinom, čiji je cilj postići trajni mir i okončati rat.
Inicijativu je pozdravio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kazavši da je Kijev spreman na razgovore, ali da Moskva prvo mora pristati na momentalan prekid vatre.
Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov novinarima je, nakon Putinove izjave kazao da će pregovori što ih je Putin predložio u obzir uzeti i nacrt koji je napušten 2022., kao i trenutnu situaciju na terenu.
Danima nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., Rusija i Ukrajina započele su pregovore u Belorusiji.
Ti pregovori su kasnije nastavljeni u Istanbulu.
Nacrt koji je onde dogovoren i kojim je postavljen okvir za moguće rešenje sukoba poznat je kao “Istanbulski sporazum”.
Ali pregovori su prekinuti u maju, a ruski zvaničnici su dugo tvrdili da se rešenje može postići upravo po uzoru na Istanbulski sporazum.
I Stiv Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa nedavno se osvrnuo na nacrt iz 2022. kao potencijalni vodič za postizanje mira u budućnosti.
Ukrajina bi pristala na neutralnost, ako…
U skaldu sa nacrtom Ukrajina bi pristala na trajnu neutralnost u zamenu za međunarodna bezbednosna jemstva pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a: Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država, ali i ostalih zemalja, među kojima su Belorusija, Kanada, Nemačka, Izrael, Poljska i Turska.
Ukrajina je, zapravo privremeno pristala na nečlanstvo u NATO-a u zamenu za bezbednosne garancije koje bi, u slučaju ruske invazije obavezalo Sjedinjene Države i njihove saveznike da se direktno uključe u borbu protiv Rusije.
Pitanje teritorije u nacrtu iz 2022. bilo je sekundarno u odnosu na garancije bezbednosti.
Ali diplomate obe strane videle su ga kao daleko najveću prepreku miru.
Ukrajina je, nakon što je napadnuta, želela da joj se garantuje bezbednost, ali Sjedinjene Države i saveznici bili su oprezni zbog potencijalnog ulaska u rat s Rusijom.
U skladu sa nacrtom iz 2022. put Ukrajine prema mogućem članstvu u Evropskoj uniji bio bi jednostavniji, a Rusija je tražila da se ograniči broj ukrajinskih oružanih snaga, kao i da se ukinu zakoni koje Moskva smatra da su diskriminatorni prema rusofonom stanovništvu, prenosi Rojters.
Alo.rs/Jutarnji list
