Farmaceut iz Niša Milan Đorđević (42) nestao je pre tačno 11 meseci na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini, a njegova porodica do sada nije dobila ni jednu jedinu informaciju šta se sanjim dogodilo. Za proteklih 11 meseci niko se nije javio da negde video, a ni policijska istraga nije otkrila ni jedan trag koji bi do njega mogao da odvede.
Milanovi roditelji Marica i Siniša ne gube nadu da je njihov sin živ i jedino što žele da je da to čuju, da je dobro, bilo gde da se nalazi.
„Mog sina nema kao da je u zemlju propao, a kako može da propadne u zemlju čovek koji je visok dva metra i težak skoro 100 kilograma? Šta mu se desilo ne znam, samo se nadam da je živ. Ne znamo gde da idemo da tražimo. Tražili bi ga, ali ne znamo gde. Mnogo je strašno i svaki dan je sve strašniji, svaki dan nam nam je sve teži i teži“, kazala je Marica za naš portal.
Marica kaže da da po čitav dan razmišlja samo o tome šta se dogodilo tog 10. juna na Suvoj planini i ubeđena je da njen sin nije tamo, već da ga je neko silom otuda odvezao u nepoznatom pravcu ili je otišao sam.
„To što se dogodilo sa Milanom dogodilo se na parkingu na Bojaninim vodama, nigde na drugom mestu. On je tamo došao, parkirao se i sigurno je stigao ranije, pre 12 sati, kada je imao vremena da kolima ode do osmatračnice i ponovo se vrati na parking. Na točkovima njegovog službenog automobila zadržala se crvena zemlja, a upravo je takva zemlja na putu koji vodi do osmatračnice. Tu je stao i tu se sve odigralo. Neko drugi ga je silom ili dobrovoljno spustio drugim vozilom sa planine. Psi tragači koji su dovedeni na planinu samo su se tu po parkingu vrteli, nisu hteli nigde sa tog mesta da odu“, rekla je Marica.
Dodala je da veruje da je Milan tamo trebalo da se nađe sa nekim u 12 sati, jer zašto bi otišao na planinu u radno vreme, u salonskim cipelama, košulji i pantalonama.
„Sasvim je sigurno da Milan nije slutio da će mu se nešto loše dogoditi na Bojaninim vodama. Na snimku sa nadzorne kamere postavljene u selu kroz koje je prošao na putu ka izletištu vidi se da je ležerno prebacio levu ruku preko otvorenog prozora automobila. Tako sigurno ne bi vozio neko ko je uplašen za svoj život“, istakla je Marica.
Puno nade, dodala je, polagali su u proveru Milanovih telefona, ali su iz policije dobili odgovor da “nema baznih stanica, nema listinga” i da ništa sumnjivo nije pronađeno.
„To ne možemo nikako da prihvatimo. Da u telefonima nisu našli ni jedan sumnjiv poziv. Kada su nam ih posle pet nedelja vratili stariji sin i ja uspeli smo da “otključamo” privatni telefon. Videli smo da su pojedini dani prazni, da su izbrisani svi pozivi i sve poruke. Takvih dana je puno, možda svaki drugi. Neverovatno nam je i da forenzičari nisu u kaseti automobila pronašli njegov ručni sat. Našli su u automobilu službeni i privatni telefon, laptop, tablet, kao i njegov novčanik u kome je bila i lična karta, ali ne i sat. Sat su pronašle Milanove kolege nakon što su automobil odvezen u Beograd, a odvezli su ga samo sat vremena nakon što je istraga završena Sat je pronašla Milanova koleginica kada je tražila u kolima saobraćajnu dozvolu“, istakla je Marica.
I ona i Siniša isključuju mogućnost da je njihov sin digao ruku na sebe, jer bi do sada neki njegov trag bio pronađen, a i ističu da Milan nije takav čovek da nešto loše sebi uradi. Siniša dodaje da su njegov stariji sin i on nebrojeno puta do sada bili na Bojaninim vodama ne bi li pronašli neki trag koji bi ih odveo do Milana.
„Od momenta kada je nestao bili smo 24 dana zaredom u potrazi na planini, a nakon toga smo odlazili na 10, 15 dana ili mesec dana. Nisu svi delovi planine pregledani pa smo sin i ja obilazili i te delove. Recimo ispod planinarskog doma je jedan potez koji je bio toliko urastao u žbunje i kupine da ni policija nije mogla da mu priđe. Kada je vegetacija opala pažljivo smo pregledali i taj deo. Ljudi koji na planini imaju smeštaj i iz sela kažu nam da se ptice grabljivice odmah sakupljaju i kruže ukoliko se na planini nađe uginula životinja. Za sve vreme dok je potraga trajala ni jedna ptica grabljivica tamo nije viđena“, istakao je Siniša.
Roditelji mladog farmaceuta minule zime dobili su obaveštenje Srpske pravoslavne crkve da se njihov sin ne nalazi ni jednom manastiru u Srbiji, Republici Srpskoj ili na Hilandaru, što je srušilo još jednu njihovu nadu.
Milan se poslednji put javio telefonom svojoj supruzi u ponedeljak, 10. juna prošle godine oko podneva. Rekao je da će se zadržati na poslu tako da neće stići da ode po ćerku u vrtić, ali da će stići da sina vodi na rođendan. Nakon toga se nikome nije javljao na telefon, zbog čega su njegov brat, otac i prijatelji započeli potragu i obavestili policiju.
Milanov službeni automobil pronađen je u toku večeri 10. juna na Bojaninim vodama, ali od tada do danas nije pronađeno ništa drugo što bi moglo da pomogne u razrešavanju misterioznog i do sada u Nišu nezapamćenog nestanka. Za Milana su svi imali samo reči hvale, u njegovoj biografiji nema ničega što bi moglo da baci bilo kakvu senku na neobjašnjivi nestanak.
(Espreso/Telegraf.rs/DČ)
