Dok se u Rusiji vrše pripreme za proslavu Dana pobede nad fašizmom, spekuliše se da bi predsednik te zemlje Vladimir Putin mogao da proglasi neku vrstu pobede u Ukrajini
Dan pobede, koji se u Rusiji obeležava 9. maja, predstavlja jedan od najvažnijih datuma za ruski nacionalni identitet. Tog dana Moskva prikazuje svoju vojnu snagu kroz impozantne parade koje prate predsednik Vladimir Putin i najviši zvaničnici Kremlja.
Zapadni analitičari i ukrajinske obaveštajne službe spekulišu da bi Putin mogao iskoristiti ovogodišnju proslavu za objavu neke vrste pobede u Ukrajini – bilo simbolične, političke ili vojne.
Rusija pod pritiskom rata
Analitičari poručuju: “Gledajte ka Moskvi – nešto će se dogoditi.” Rusija sve više oseća posledice rata na različitim frontovima:
Ekonomski udarci: Više od 300 milijardi dolara deviznih rezervi zamrznuto je od strane Zapada. Više od 1.000 stranih firmi napustilo je rusko tržište. Tehnološka izolacija dovela je do zaostalosti u nabavci elektronike, čipova i delova.
Finansijski izazovi: Iako je 2023. zabeležen privremeni oporavak zahvaljujući vojnoj industriji, inflacija i pritisak na BDP ostaju prisutni.
Demografski i ljudski gubici: Desetine hiljada vojnika su poginule, a mobilizacija je izazvala egzodus mladih muškaraca – procene govore i do milion ljudi.
Politička nestabilnost: Represivni aparat uspeva da uguši proteste, ali nezadovoljstvo tinja. Pobuna Jevgenija Prigožina iz jula 2023. ukazala je na ozbiljne pukotine u vlasti.
Zavisnost od Kine i Irana: Geopolitički odnosi sve više idu u pravcu zavisnosti, što umanjuje rusku samostalnost.
Vojna iscrpljenost: Gubici u opremi i ljudstvu, kao i ukrajinske ofanzive i dron-napadi na rusku teritoriju, pokazuju ranjivost ruske vojske.
Zašto Putinu hitno treba “pobeda”
Putin je izgradio političku moć na ideji jake i obnovljene Rusije. Produženi rat bez jasnog ishoda ugrožava tu sliku i potkopava njegov uticaj, naročito među elitama. Uz rastući zamor građana, ekonomske posledice i pad morala, Kremlju je potreban narativ pobede da bi sačuvao unutrašnju stabilnost.
Osim toga, Putin želi da dokaže da se Rusija može odupreti Zapadu i NATO-u, te da ima pravo na sopstvenu sferu uticaja. Svaka percepcija poraza ili slabosti podriva tu ambiciju.
Putin je najavio četvorodnevni prekid vatre u Ukrajini, od ponoći 8. maja do 11. maja, uz poruku da bi i Ukrajina trebalo da poštuje taj gest. Kremlj je poručio da je spreman za mirovne pregovore bez preduslova, ali i da će “efikasno odgovoriti” na eventualna kršenja primirja.
Putin je takođe izjavio da je pomirenje između Rusije i Ukrajine “neizbežno” i pitanje vremena.
SAD, trenutno glavni posrednik u mirovnim pregovorima, sve manje imaju strpljenja. Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da je predsednik Donald Tramp frustriran ponašanjem i Putina i Zelenskog, te da zahteva trajni prekid vatre.
Državni sekretar Marko Rubio upozorio je da bi SAD mogle da se povuku iz pregovora ukoliko ne dođe do konkretnog napretka. Istovremeno, američki zvaničnici razmatraju nove mere pritiska na Moskvu, kako bi podstakli Kremlj na konkretnije korake ka okončanju rata.
Alo.rs
