Vernici Srpske pravoslavne crkve u subotu, 12. aprila proslavljaju Lazarevu subotu, veliki praznik uspostavljen u čast čuda koje je, po predanju, Isus Hrist učinio tog dana. Veruje se da je Spasitelj četiri dana po smrti svog prijatelja Lazara iz Vitanije njega vratio među žive jednom jedinom rečenicom: “Ustaj, Lazare”. Lazareva subota je dan koji obeležavamo nizom običaja.
Lazareva subota, crkveni praznik poznat još i kao Vrbica, uvek se obeležava uoči praznika Cveti. Naziv je dobila po prijatelju Isusa Hrista, Lazaru iz Vitanije, koji je preminuo i kojeg je, po predanju, Isus oživeo četiri dana kasnije, kada je iz Jerusalima stigao u Lazarevu rodnu Vitaniju. Otud ga pravoslavni hrišćani zovu Lazarem Četvorodnevnim. U čast ovog velikog biblijskog čuda Isusa Hrista pravoslavni vernici na Lazarevu subotu sprovode niz običaja koji vekovima opstaju u našem narodu.
Običaji za Lazarevu subotu
Prvi i najvažniji običaj je da svi – i odrasli i deca – oko struka nose grančice vrbe. Time se najavljuje Hristov ulazak u Jerusalim.
Drugi običaj je da se rano ujutro ubere cveće, ali ono mora da odstoji u dvorištu, u nekoj posudi sa vodom do praznika Cveti. U našoj tradiciji je da na Lazarevu subotu ne bi trebalo unositi cveće u kuću, jer članovima porodice do naredne Lazareve subote neće polaziti za rukom ono što budu radili.
Običaj koji najviše raduje najmlađe je odlazak u crkvu. Tradicija nalaže da roditelji obuku deci najlepšu garderobu i da im oko vrata stave zvončić kojim simbolično najavljuju ulazak Spasitelja u Sveti grad Jerusalim. Takođe, deci se na glavu stavljaju venčići ispleteni od cveća i vrbovih grančica. Grančice vrbe koje roditelji i deca donose iz crkve trebalo bi zadenuti uz ikonu sveca zaštitnika porodičnog doma.
Naši preci su čim svane zora na Lazarevu subotu odlazili na reku da se umiju. Potom bi iz reke uzimali kamen, stavljali ga na nogu i šutnuti ga što dalje uz reči: “Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.” Ovaj običaj i dalje opstaje u nekim delovima Srbije.
Šta ne treba raditi na Lazarevu subotu
Kako u narodu postoje običaji koje bi trebalo sprovesti na dan kad je Isus Hristos vaskrsao svog prijatelja Lazara Četvorodnevnog, tako postoje i verovanja šta nikako ne bi trebalo raditi na ovaj dan.
S obzirom na to da Lazareva subota “pada”u vreme Uskršnjeg posta, ne bi trebalo pevati i veseliti se, već umnožiti molitve. Iako je Lazareva subota veliki praznik i najava pobede života nad smrću, jer “svi koji videše Hrista kako je oživeo svog prijatelja priznaše ga za Sina Božijeg”, u pravoslavnoj tradiciji subota je dan koji je posvećen upokojenima, te nije prikladno izražavati radost.
Još jedno pravilo kog se pravoslavni vernici pridržavaju je post. Čak i oni koji ne poste, na Vrbicu bi trebalo da jedu biljnu hranu pripremljenu na ulju.
