“Moj tata je pred rat 91. prodao neku robu komšiji za 300 maraka tj.rekao je da će ga sačekati neko vrijeme za novac jer trenutno ovaj nije imao.
U međuvremenu se zaratilo, svako na svoju stranu po bijelom svijetu, izgubili kontakte, tata više nije ni mislio na taj novac.
Poslije 25 godina zvoni fixni, zove komšija..
Kaže živi u inostranstvu, snašao se i nije zaboravio na dug. Došao je kod nas i donio novac.
Startovao me mlađi, upozoravala sam ga da nije dobro što to radi, volim starije, ali džabe! Pristanem da se vidim s njim. Kafica, dve, tri, šetnja, putovanje, padne i bam-bam. E, posle toga on počne da glumi lolu i odbija viđanja, smeta mu ovo, ono, ohoho, dečko, sa starijom se igraš?
Izbušim mu sve gume na autu, izgrebem kola, napravim pakao njegovoj porodici i njemu, sestri njegovoj namestim otkaz na poslu, namestim da mu ćale vidi majku sa švalerom… I nije mi žao! Hteo je da se igra!
(Izvor: Ispovesti.com)
