Vladimir Putin je upravo izneo neočekivani predlog za mirovno rešenje za Ukrajinu – i u sve nekako umešao Grenland i Trampa
Uplašena Evropa već misli da američki predsednik Donald Tramp ide na ruku ruskom kolegi Vladimiru Putinu kad je reč o mirovnim pregovorima o ratu u Ukrajini. Prvo je prekinuo izolaciju Putina na Zapadu. Razgovarao je sa njim u februaru dva puta, što je bila prva direktna razmena stavova između lidera Rusije i SAD od ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. Ali, kako piše Rojters spekuliše se da su imali češće kontakt.
Skromni početak pregovora
Onda je američka delegacija sela za sto u Saudijskoj Arabiji prvo sa ruskim timom, a potom sa ukrajinskim, da bi pregovarali o ratu u Ukrajini. Početak je bio skroman. Zbog “Putinovih nijansi” dogovoren je 30-dnevni prekid vatre na energetsku infrastrukturu (koji se stalno krši), umesto američkog predloga o privremenom primirju.
Mnogi su smatrali da je Putin premalo dao. CNN je tada rekao da je Trampova administracija “beznadežno nasamarena”, dok je Metju Šumejker, stručnjak za nacionalnu bezbednost, upozorio da Tramp rizikuje da igra Putinu na ruku, dopuštajući Rusiji da primeni “klasične sovjetske taktike iz Hladnog rata” koje karakteriše usporavanje pregovora. To je sam Tramp kasnije potvrdio.
Pričalo se takođe da je Trampov izaslanik za Ukrajinu i Rusiju “sklonjen” na zahtev Rusije.
Tramp je čak rekao da je Putin “radio šta bi svako uradio” nakon što je Rusija pokrenula veliki napad dronovima i raketama na Ukrajinu u danima nakon što su SAD privremeno obustavile vojnu pomoć i deljenje obaveštajnih podataka sa Kijevom. Početkom marta je američki ministar odbrane Pit Hegset naredio obustavljanje ofanzivne sajber operacije protiv Rusije, prema “Njujork tajmsu”.
Dogovor o Crnom moru
Protekle nedelje su Rusija i Ukrajina uz posredstvo SAD dogovorile delimični prekid vatre, sigurnu plovidbu i da isključe upotrebu sile u Crnom moru. Kao deo šire inicijative na Crnom moru, Vašington će pomoći Rusiji da se vrati na svetsko tržište za izvoz poljoprivrednih proizvoda i đubriva što se smatra još jednom uslugom Putinu.
Istog dana kad je dogovoreno primirje u Crnom moru, objavljeno je i šta je Putin poklonio Trampu preko njegovog izaslanika Stiva Vitkofa koji je bio u Moskvi ranije ovog meseca. Kremlj je potvrdio da je Putin poklonio Donaldu Trampu njegov portret, a Vitkof je u međuvremenu ispričao da mu je Putin rekao da se molio za Trampa prošle godine kad je upucan na mitingu u Pensilvaniji.
Ovaj poklon je znak diplomatskog otopljavanja odnosa SAD i Rusije otkako je Tramp predsednik. Otkako je ušao u Belu kuću, narativ je da je Ukrajina kriva za rat, a njemu se žuri da što pre sklopi primirje i dobije ukrajinske minerale, te se pokaže kao vrstan pregovarač već na početku mandata – iako nije rešio rat “za jedan dan” (što je kasnije doduše nazvao sarkastičnim)
Tramp je takođe podržao Putinov stav da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kojem je prošle godine istekao mandat, nema legitimitet da potpiše mirovni sporazum. On je govorio o potrebi da Ukrajina održi izbore.
Putinova privremena uprava pod UN
A onda je Putin sugerisao je da bi Ukrajina mogla da bude stavljena pod neki oblik privremene uprave, te pomenuo Grenland. On je obećao da će “ojačati rusko globalno liderstvo na Arktiku”, upozoravajući da se “geopolitička kompetencija u regionu” intenzivira. Rusija danas promoviše ideju ekonomske saradnje sa SAD u arktičkom regionu punom prirodnih resursa, navodi BBC.
A prvi primer koji je dao su Trampove namera prema Grenlandu.
Putin je rekao da bi privremena administracija “pod pokroviteljstvom UN, SAD, Evrope i naših partnera” mogla da preuzme kontrolu nad Ukrajinom i održi nove izbore u zemlji. Dodao je da bi to bilo slično presedanima koje su postavile ranije misije pod upravom UN u područjima kao što su bivša Jugoslavija, Istočni Timor i Nova Gvineja, prenosi “Forbs”.
- Ukratko, planovi Amerike u vezi sa Grenlandom su ozbiljni. Ti planovi imaju duboke istorijske korene. Jasno je da će SAD nastaviti da sistematski sprovode svoje geostrateške, vojno-političke i ekonomske interese na Arktiku… Što se tiče Grenlanda, to je stvar za dve konkretne zemlje. To nema nikakve veze sa nama – rekao je Putin.
“Babuške” sa likom Donalda Trampa i Vladimira Putina, predsednika SAD i Rusije Foto: EPA Yuri Kochetkov
SAD su odbacile njegovu ideju o privremenoj administraciji u Kijevu, navodeći da je vlast u Ukrajini određena njenim Ustavom, kao i UN. BBC ukazuje da su se Moskva i Vašington, kad je Džo Bajden bio u Beloj kući, međusobno glasno kritikovali i “kako su se stvari promenile”.
Šta hoće Rusija, a šta Amerika?
Poznato je šta Putin smatra o ukrajinskim “istorijskim korenima”. Putin je još pre invazije na Ukrajinu, u članku objavljenom na sajtu Kremlja u julu 2021 “O istorijskom jedinstvu Rusa i Ukrajinaca”, napisao da je “moderna Ukrajina u potpunosti proizvod sovjetske ere”.
On je ranije ovog meseca rekao da je Rusiji potrebna verzija mira u Ukrajini koja bi obezbedila stabilan razvoj i mir za Rusiju.
- Moramo da izaberemo za sebe verziju mira koja bi nam odgovarala i koja bi obezbedila mir našoj zemlji u dugoročnoj istorijskoj perspektivi. Ne treba nam ništa što je tuđe, ali nećemo odustati od onoga što je naše. I potrebna nam je opcija koja bi obezbedila stabilan razvoj naše zemlje u uslovima mira i bezbednosti – rekao je Putin.
Amerika se zalaže za sporazum o partnerstvu sa Ukrajinom koji bi im dao kontrolu nad velikim infrastrukturnim i mineralnim investicijama.
“Americi je potreban Grenland, biće naš”
U međuvremenu, Tramp se bavi Grenlandom. Nedavno je rekao da su “kineski i ruski brodovi svuda” i da je Americi potreban Grenland za “mir u svetu” .
Nakon posete njegovog sina Donalda mlađeg ostrvu u januaru, američka delegacija u kojoj su bili potpredsednik Džej Di Vens i supruga Uša, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc i ministar energetike Kris Rajt, stigla na Grenland, što je izazvalo diplomatski sukob i ograničavanje posete samo na američku vojnu bazu Pitufik.
- Naša poruka Danskoj je veoma jednostavna: Niste uradili dobar posao za narod Grenlanda. Nedovoljno ste ulagali u ljude Grenlanda i u bezbednosnu arhitekturu ove neverovatne zemlje – rekao je Vens tokom posete.
Tramp je u subotu za “NBC njuz” rekao da “nikad ne bi skinuo opciju vojne sile sa stola”, ali da veruje da postoji “dobra mogućnost” da se to može uraditi bez okretanja sili.
- Ovo je mir u svetu, međunarodna bezbednost. Ne skidam ništa sa stola. Dobićemo Grenland. Sto odsto – rekao je Tramp.
Šta će Rusija dobiti od Ukrajine, ostaje da se vidi. Rusija je anektirala četiri ukrajinska regiona u septembru 2022, koje smatra da su van pregovora. Teritorija će generalno biti najveći kamen spoticanja za sklapanje mira.
Kurir.rs/Blic/Preneo: D. P.
