Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je danas sastanak o razvoju ruske arktičke zone i arktičkog transportnog koridora, najavljujući velike aktivnosti u tom regionu.
Putin je istakao da region Murmanska treba da bude primer za sve arktičke regione u dinamičnom, progresivnom razvoju, prenele su RIA Novosti.
“Ovde se realizuju veliki, po mnogo čemu jedinstveni industrijski i logistički projekti”, istakao je Putin.
Prema njegovim rečima, ne može se odlagati realizacija projekata važnih za razvoj ruske arktičke zone. Putin je rekao da je potreban razvoj urbane sredine i naselja na krajnjem severu Rusije da bi ljudi imali dobro plaćene poslove i savremene sisteme obrazovanja i zdravstvene zaštite.
Putin je zahvalio mornarima ruske Severne flote na hrabrosti koju su pokazali tokom specijalne vojne operacije. Međunarodni arktički forum održava se u Murmansku 26. i 27. marta pod sloganom “Živi na severu!”. Forum je posvećen 500. godišnjici otkrića Severnog morskog puta.
Progovorio i o Trampovim planovima za preuzimanje Grenlanda
Ocenio je danas kao ozbiljne, planove njegovog američkog kolege Donalda Trampa (Trump) da preuzme kontrolu nad Grenlandom, autonomnom pokrajinom u Danskoj.
“To su ozbiljni planovi SAD u vezi sa Grenlandom, projekti koji imaju duge istorijske korene”, rekao je Putin na konferenciji o Arktiku u Murmansku.
Putin je izrazio “ozbiljnu zabrinutost” da se oblast Arktika ne pretvori u “područje za eventualne konflikte”.
Tramp je u nekoliko navrata rekao da želi da pripoji Grenland, čemu se protive Danci i stanovnici tog ostrva na Arktiku.
Sa druge strane Evropa strahuje od Rusije – svašta se priča i dešava
“Ovo leto bi moglo da bude poslednje mirno leto za Nemce”, upozorio je vojni istoričar Sonke Neitcel (56) sa Univerziteta u Potsdamu, što je izazvalo zabrinutost kod mnogih.
On kao veliku zabrinutost vidi mogućnost da ruski lider Vladimir Putin napadne Baltik. Postoji novi strah od rata u Evropi – a u isto vreme i NATO je oslabljen američkim predsednikom Donaldom Trampom (78).
“Moramo da budemo spremni”, upozorava Neitcel.
Evropske države se naoružavaju i tako šalju signale odvraćanja. Bild donosi pregled kako se različite države spremaju za moguće sukobe.
Nemačka planira da napravi ogroman odbrambeni dug i unapredi svoje oružane snage (uključujući nove tenkove, dronove i municiju). Vlasti registruju i ponovo aktiviraju bunkere koji bi mogli da obezbede zaštitu u vanrednim situacijama, a obnavljaju se i planovi zaštite kritične infrastrukture.
Francuska planira da opremi borbene avione Rafale novim nuklearnim oružjem, da ih premesti na granicu sa Nemačkom, proširi bazu Lukeuil de Bains u četvrtu bazu nuklearnog oružja i održava podmornicu opremljenu nuklearnim bojevim glavama. Domaćinstvima se savetuje da imaju neophodne zalihe, kao što su voda, konzervirana hrana, kopije važnih dokumenata…
Velika Britanija povećava svoj budžet za odbranu na 2,5 odsto BDP-a do 2027. i na tri odsto do 2030. godine. Potrebni su joj, između ostalog, nova municija i projektili i važan je deo “koalicije voljnih” (više od 30 zemalja) koja podržava Ukrajinu.
Poljska postavlja svoj odbrambeni sistem “Istočni štit” (protivtenkovska i protivdronova mesta, rovovi, granična ograda, karaule, bunkeri) protiv ruske eksklave Kalinjingrad i Belorusije, i planira da pozove svakog odraslog muškarca u vojnu službu. Cilj je da dobije vojsku od 500.000 muškaraca, uključujući rezerviste. Zemlja takođe nastoji da postavi nuklearno oružje iz Sjedinjenih Država i planira da potroši 4,7 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu. Što je rekord.
Norveška će biti domaćin NATO vežbi 2026. godine i planira da uključi civile. Uvežbavaće se i masovne evakuacije. U hitnim slučajevima, stanovnici bi mogli da pobegnu u Finsku, na primer. Norveška deli kopnenu granicu sa Rusijom od 195 kilometara.
Holandija planira da ponovo uspostavi sopstveni tenkovski bataljon i kupuje glavne borbene tenkove Leopard 2A8 od Nemačke (planirana isporuka: počevši od 2027.) Neki bi mogli biti stacionirani u Nemačkoj, a cena je oko 2,5 milijardi evra.
Počevši od 2026. godine Danska će takođe pozvati žene od 18 godina i starije u vojnu službu, ukoliko se dovoljno dobrovoljaca ne prijavi. Odluka je već doneta – 11 meseci obaveznog služenja vojnog roka umesto četiri. Zemlja planira da potroši više od tri odsto svog BDP na odbranu – najviše za 50 godina. Vlasti su objavile i vodič za krizu, u kojem se opisuje koje zalihe (voda, hrana, lekovi) domaćinstva treba da imaju pri ruci za tri dana ako budu prepušteni sami sebi.
Baltičke zemlje – Litvanija, Estonija i Letonija razvijaju zajedničku liniju odbrane duž svojih granica sa Rusijom. Ključna komponenta: oko 600 bunkera, rovova, tenkova i raketnih sistema.
Švedska planira da opremi lovce raketama Taurus, šalje brošuru “u slučaju krize ili rata” svakom domaćinstvu, i pridružila se NATO-u 2024. godine.
Zemlja je skoro duplirala svoju potrošnju na odbranu i planira da uloži dodatnih 300 milijardi kruna u odbranu do 2035. godine. U decembru 2023. godine potpisan je sporazum sa SAD koji reguliše način na koji američke trupe mogu biti raspoređene u zemlji.
Finska se pridružila NATO-u 2023. godine i ima planove za vanredne situacije u slučaju kvara osnovne infrastrukture (na primer, ograničavanje potrošnje električne energije ako je potrebno). Zemlja (koja deli kopnenu granicu sa Rusijom od 1.340 kilometara) godišnje obučava 27.000 muškaraca za osnovnu vojnu službu (šest, devet ili dvanaest meseci u zavisnosti od aktivnosti) i takođe razmatra upotrebu protivpešadijskih mina (poput Poljske i baltičkih zemalja).
Češka kupuje, između ostalog, 14 dodatnih Leopard 2 A4 tenka, a cena je oko 160 miliona evra i treba da budu isporučeni do kraja 2026. godina. Ona je već dobila tenkove od Nemačke.
Italija planira da unapredi svoje brigade sa 25 milijardi evra (uključujući 1.050 oklopnih guseničara Link i 380 tenkova Panther KF 51.
Austrija kupuje 225 oklopnih vozila na točkovima “Pandur Evolution” za svoju vojsku, opremljenih protivvazdušnim raketama Skyranger.
Zajednički projekti
Pored planova svake zemlje pojedinačno, postoje i veliki zajednički projekti za demonstraciju snage.
Više od 20 evropskih zemalja (uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Bugarsku, Holandiju i Mađarsku) udružile su snage u inicijativu “Sky Shield”.
Cilj je da se bolje zaštiti evropski vazdušni prostor od raketnih napada i dronova, uključujući koordinaciju sistema naoružanja i zajedničke nabavke.
Nemačka, zajedno sa Francuskom, Italijom i Poljskom pokrenula je Elsa projekat. Cilj je krstareća raketa koja se može ispaliti znatno dalje od Taurusa (oko 500 kilometara u dometu).
Zelenski danas najavio da će Putin uskoro umreti
Ključno je da SAD ne izvuku ruskog predsednika Vladimira Putina iz političke i ekonomske izolacije, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu za Eurovision News.
Izjava Zelenskog dolazi nakon što su se Rusija i Ukrajina složile da sprovedu delimični prekid vatre uz posredovanje SAD zbog napada na energetsku infrastrukturu i neprijateljstava u Crnom moru. Zauzvrat, SAD su pristale da prošire pristup Rusije globalnim tržištima.
“Veoma je važno da Amerika sada ne pomogne Putinu da izađe iz ove globalne izolacije. Verujem da je to opasno. Ovo je jedan od najopasnijih trenutaka”, rekao je Zelenski.
On tvrdi da se Putin nada da će “ostati na vlasti do smrti”, ali i da njegove ambicije nisu ograničene samo na Ukrajinu, već bi mogle da dovedu do “direktne konfrontacije sa Zapadom”.
“Bili smo spremni za potpuni prekid vatre”
Zelenski je pozvao SAD i Evropu da ostanu ujedinjeni u vršenju pritiska na Putina.
“Ruski lider se plaši evropsko-američkog saveza i nada se da će ga podeliti. Putin se plaši i sopstvene smrtnosti”, smatra Zelenski.
“Uskoro će umreti, to je činjenica i sve će biti gotovo”, dodao je on, prenosi kijevski Indipendent. U saopštenju objavljenom nakon poslednje runde razgovora sa ruskim izaslanicima u Saudijskoj Arabiji, SAD su obećale da će ublažiti neka ekonomska ograničenja Rusiji u okviru sporazuma o ograničenom prekidu vatre.
Zelenski je rekao da je ograničeni prekid vatre u Crnom moru “definitivno korak ka okončanju rata”, ali je naglasio posvećenost Ukrajine neograničenom prekidu neprijateljstava.
“Generalno, bili smo spremni za potpuni prekid vatre”, zaključio je on.
Espreso/Agencije/Telegraf/Preneo: V.Š
