Rusija odnose sa Zapadom doživljava kao sistemski sukob i mogla bi da u potpunosti bude spremna za ”konvencionalni rat velikih razmera“ sa NATO do kraja decenije, navodi se u izveštaju Savezne obaveštajne službe Nemačke (BND) i Bundesvera.
Istovremeno, prema oceni litvanske specijalne službe VSD, Moskva još nije u poziciji da napadne celu Alijansu, ali može da ”testira NATO” izvođenjem ograničene vojne operacije protiv jedne ili više zemalja članica, piše BILD.
U izveštaju nemačke obaveštajne službe se naglašava da uprkos koncentraciji ruskih trupa u Ukrajini, rusko vazduhoplovstvo i mornarica ostaju borbeno spremni.
Dodaje se da ako se rat u Ukrajini završi, ruske jedinice mogu brzo da se prebace na granice sa baltičkim zemljama, kao i da je Rusija sposobna da nadoknadi gubitke, a odbrambena industrija zemlje proizvodi više nego što je potrebno za aktuelni sukob.
”Ruska vojna potrošnja raste rekordnom brzinom – 2025. godine dostići će oko 120 milijardi evra, što je više od šest odsto BDP-a. U odnosu na 2021. vojni budžet je zapravo povećan četiri puta. Prema planovima Kremlja, vojska bi trebalo da poraste na 1,5 miliona ljudi, a obim naoružanja i opreme NATO-a trebalo bi da se poveća za 30 odsto naoružanja i opreme u Nemačkoj”, navodi se u izveštaju.
Prethodno je predsednik Litvanije Ginatas Nauseda rekao da se njegova zemlja sprema za moguću rusku ofanzivu na zemlje NATO-a do 2030. godine, a vojni ekspert i istoričar Zenke Najcel smatra da je ruski napad na Litvaniju moguć već ove jeseni.
Istovremeno, šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost general Darijuš Lukovski je naveo da će Poljska, u slučaju rata sa Rusijom, moći da izdrži samo jednu ili dve nedelje, a onda će ostati bez municije.
Vojni avion danas već izazvao tenzije između Rusije i Nemačke
Ruski izviđački avion prišao je danas severoistočnoj obali Nemačke pre nego što se vratio u Rusiju, u pratnji nemačkih borbenih aviona, saopštilo je nemačko vojno vazduhoplovstvo, koje je potvrdilo vest lista Bild.
“Danas je aktivirano upozorenje za brzo reagovanje” u vazdušnoj bazi u blizini Rostoka na severoistoku kod obale Baltika”, navodi se u saopštenju.
Upozorenje (Quick Reaction Alert) je sistem zajednički za članice NATO-a za zaštitu njihovog vazdušnog prostora.
“Razlog je bila nepoznata letelica iznad Baltičkog mora, koja je letela bez plana leta ili aktiviranog radara”, dodaje se u saopštenju.
Nemački borbeni avioni Jurofajter (Eurofighter) su potom poleteli i identifikovali izviđački avion, Iljušin II-20, koji je u njihovoj pratnji otišao, navelo je nemačko vazduhoplovstvo koje je prenelo fotografiju dotične letelice.
Kako navodi Bild, ruski avion je jutros leteo istočno od Rigena, nemačkog ostrva u Baltičkom moru, i kretao se ka nemačkom vazdušnom prostoru u trenutku presretanja.
Činjenica da je njegov radar deaktiviran predstavlja “značajnu opasnost za civilni vazdušni saobraćaj”, dodao je Bild.
Prema vojnim izvorima na koje se poziva Bild, ruski izviđački avioni “povremeno” prilaze nemačkoj obali ne narušavajući vazdušni prostor zemlje.
Tenzije na Baltičkom moru su porasle od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Moskva smatra povećano prisustvo NATO-a u blizini svojih granica kao provokaciju i pretnju svojoj bezbednosti.
“Ovo leto bi moglo da bude poslednje mirno leto za Nemce”
“Ovo leto bi moglo da bude poslednje mirno leto za Nemce”, upozorio je vojni istoričar Sonke Neitcel (56) sa Univerziteta u Potsdamu, što je izazvalo zabrinutost kod mnogih.
On kao veliku zabrinutost vidi mogućnost da ruski lider Vladimir Putin napadne Baltik. Postoji novi strah od rata u Evropi – a u isto vreme i NATO je oslabljen američkim predsednikom Donaldom Trampom (78).
“Moramo da budemo spremni”, upozorava Neitcel.
Evropske države se naoružavaju i tako šalju signale odvraćanja. Bild donosi pregled kako se različite države spremaju za moguće sukobe.
Nemačka planira da napravi ogroman odbrambeni dug i unapredi svoje oružane snage (uključujući nove tenkove, dronove i municiju). Vlasti registruju i ponovo aktiviraju bunkere koji bi mogli da obezbede zaštitu u vanrednim situacijama, a obnavljaju se i planovi zaštite kritične infrastrukture.
Francuska planira da opremi borbene avione Rafale novim nuklearnim oružjem, da ih premesti na granicu sa Nemačkom, proširi bazu Lukeuil de Bains u četvrtu bazu nuklearnog oružja i održava podmornicu opremljenu nuklearnim bojevim glavama. Domaćinstvima se savetuje da imaju neophodne zalihe, kao što su voda, konzervirana hrana, kopije važnih dokumenata…
Velika Britanija povećava svoj budžet za odbranu na 2,5 odsto BDP-a do 2027. i na tri odsto do 2030. godine. Potrebni su joj, između ostalog, nova municija i projektili i važan je deo “koalicije voljnih” (više od 30 zemalja) koja podržava Ukrajinu.
Poljska postavlja svoj odbrambeni sistem “Istočni štit” (protivtenkovska i protivdronova mesta, rovovi, granična ograda, karaule, bunkeri) protiv ruske eksklave Kalinjingrad i Belorusije, i planira da pozove svakog odraslog muškarca u vojnu službu. Cilj je da dobije vojsku od 500.000 muškaraca, uključujući rezerviste. Zemlja takođe nastoji da postavi nuklearno oružje iz Sjedinjenih Država i planira da potroši 4,7 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu. Što je rekord.
Norveška će biti domaćin NATO vežbi 2026. godine i planira da uključi civile. Uvežbavaće se i masovne evakuacije. U hitnim slučajevima, stanovnici bi mogli da pobegnu u Finsku, na primer. Norveška deli kopnenu granicu sa Rusijom od 195 kilometara.
Holandija planira da ponovo uspostavi sopstveni tenkovski bataljon i kupuje glavne borbene tenkove Leopard 2A8 od Nemačke (planirana isporuka: počevši od 2027.) Neki bi mogli biti stacionirani u Nemačkoj, a cena je oko 2,5 milijardi evra.
Počevši od 2026. godine Danska će takođe pozvati žene od 18 godina i starije u vojnu službu, ukoliko se dovoljno dobrovoljaca ne prijavi. Odluka je već doneta – 11 meseci obaveznog služenja vojnog roka umesto četiri. Zemlja planira da potroši više od tri odsto svog BDP na odbranu – najviše za 50 godina. Vlasti su objavile i vodič za krizu, u kojem se opisuje koje zalihe (voda, hrana, lekovi) domaćinstva treba da imaju pri ruci za tri dana ako budu prepušteni sami sebi.
Baltičke zemlje – Litvanija, Estonija i Letonija razvijaju zajedničku liniju odbrane duž svojih granica sa Rusijom. Ključna komponenta: oko 600 bunkera, rovova, tenkova i raketnih sistema.
Švedska planira da opremi lovce raketama Taurus, šalje brošuru “u slučaju krize ili rata” svakom domaćinstvu, i pridružila se NATO-u 2024. godine.
Zemlja je skoro duplirala svoju potrošnju na odbranu i planira da uloži dodatnih 300 milijardi kruna u odbranu do 2035. godine. U decembru 2023. godine potpisan je sporazum sa SAD koji reguliše način na koji američke trupe mogu biti raspoređene u zemlji.
Finska se pridružila NATO-u 2023. godine i ima planove za vanredne situacije u slučaju kvara osnovne infrastrukture (na primer, ograničavanje potrošnje električne energije ako je potrebno). Zemlja (koja deli kopnenu granicu sa Rusijom od 1.340 kilometara) godišnje obučava 27.000 muškaraca za osnovnu vojnu službu (šest, devet ili dvanaest meseci u zavisnosti od aktivnosti) i takođe razmatra upotrebu protivpešadijskih mina (poput Poljske i baltičkih zemalja).
Češka kupuje, između ostalog, 14 dodatnih Leopard 2 A4 tenka, a cena je oko 160 miliona evra i treba da budu isporučeni do kraja 2026. godina. Ona je već dobila tenkove od Nemačke.
Italija planira da unapredi svoje brigade sa 25 milijardi evra (uključujući 1.050 oklopnih guseničara Link i 380 tenkova Panther KF 51.
Austrija kupuje 225 oklopnih vozila na točkovima “Pandur Evolution” za svoju vojsku, opremljenih protivvazdušnim raketama Skyranger.
Zajednički projekti
Pored planova svake zemlje pojedinačno, postoje i veliki zajednički projekti za demonstraciju snage.
Više od 20 evropskih zemalja (uključujući Nemačku, Veliku Britaniju, Bugarsku, Holandiju i Mađarsku) udružile su snage u inicijativu “Sky Shield”.
Cilj je da se bolje zaštiti evropski vazdušni prostor od raketnih napada i dronova, uključujući koordinaciju sistema naoružanja i zajedničke nabavke.
Nemačka, zajedno sa Francuskom, Italijom i Poljskom pokrenula je Elsa projekat. Cilj je krstareća raketa koja se može ispaliti znatno dalje od Taurusa (oko 500 kilometara u dometu).
(Espreso/Agencije/Telegraf/Preneo: V.Š)
