Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu koja je uperena na Smitsonijan Institut, koji upravlja sa više od 20 muzeja i istraživačkih centara u Vašingtonu i Njujorku, sa ciljem da se “eliminiše neprikladna, polarizujuća ili antiamerička ideologija” iz tih institucija, javlja danas Bi-Bi-Si (BBC).
Naziv uredbe je “Vraćanje istine i razuma u američku istoriju”. U tekstu BBC se kaže da će potpredsednik Džej Di Vens, koji je kao potpredsednik SAD automatski član odbora Smitsonijan Instituta, predvoditi čistku.Takođe, nalaže se ministru unutrašnjih poslova Dagu Burgumu da obnovi svu saveznu imovinu, uključujući parkove, spomenike i statue, koji su “nepropisno uklonjeni ili promenjeni u poslednjih pet godina da bi se izvršila revizija istorije”.
Dobra hrana i savršene nesavršenosti su ono što svaki Uskrs čini jedinstvenim praznikom!❤️
U uredbi se podvlači da Kongres ne treba da finansira izložbe i programe Smitsonijan Instituta koji “dele Amerikance po rasama”. Navodi se i da Američki ženski istorijski muzej, koji je tek u izgradnji, planira da “prepozna muškarce kao žene”.
Pominje se i Nacionalni muzej afroameričke istorije i kulture, koji je, kako se navodi, proglasio “naporan rad”, “individualizam” i “tradicionalnu porodicu” za aspekte “bele kulture”. Muzej je otvoren 2016. godine u Vašingtonu kada je bivši predsednik Barak Obama, prvi američki crni predsednik, napuštao funkciju.
Smitsonijan muzeje godišnje poseti oko 15 do 30 miliona ljudi. Reč je o 21 muzeju u Vašingtonu, Virdžiniji i Njujorku. Među njima su Nacionalni muzej američke istorije, Nacionalna galerija portreta, Američki muzej umetnosti, Nacionalni zoološki vrt i više desetina drugih.
Tramp je započeo da radikalno preoblikuje američku kulturu, za koju kaže da je kontaminirana “vouk” levičarskom ideologijom. On je već potpisao nekoliko naredbi koje imaju za cilj da eliminišu programe raznolikosti, jednakosti i inkluzije od savezne vlade.
On bi i da se “trampi” sa Kinezima?
On je otkrio da bi mogao da smanji carine Kini ako ona pomogne u finalizaciji prodaje društvene mreže TikTok, koja je trenutno u vlasništvu kineske kompanije BajtDens.
Sjedinjene Američke Države insistiraju da TikTok pređe u ruke nekog ne-kineskog kupca, pravdajući ovaj potez nacionalnom bezbednošću. Američka vlada strahuje da bi kineske vlasti mogle koristiti aplikaciju za prikupljanje ogromnih količina ličnih podataka američkih korisnika, kao i za širenje političkog uticaja širom sveta.
Trenutno, SAD su najveće tržište TikToka, sa oko 170 miliona korisnika.
„Što se tiče TikToka… Kina će morati da igra određenu ulogu u tome, možda kroz neko odobrenje, i mislim da će to učiniti. Možda ću im dati malo smanjenje carina ili nešto slično da bismo to završili,“ izjavio je Tramp u sredu.
On je dodao da bi mogao da produži rok za pronalazak kupca, koji je trenutno postavljen na 5. april. Taj rok je već bio produžen u januaru.
Administracija Džoa Bajdena ranije je donela zakon pod nazivom Zakon o zaštiti Amerikanaca od aplikacija pod kontrolom stranih protivnika, poznat i kao „TikTok prodaj ili zabrana“. Pre Trampovog produženja, zakon je zahtevao da BajtDens do 19. januara 2025. proda svoje vlasništvo nad TikTokom ili se suoči sa zabranom aplikacije u SAD-u, izveštava Juronjuz Biznis.
U međuvremenu, Tramp je dodatno zaoštrio trgovinske odnose uvođenjem carina od 25% na uvoz automobilskih delova i vozila. Ove tarife stupaju na snagu sledeće nedelje, dok će carine na auto-delove početi da važe od 3. maja ove godine.
On je takođe podigao carine na uvoz iz Kine na 20%, što je povećanje u odnosu na prethodnih 10% najavljenih u februaru. Kanada i Meksiko su pogođeni carinama od 25% na većinu proizvoda, dok Tramp preti Evropskoj uniji uvođenjem sličnih mera. Pored toga, početkom ovog meseca stupile su na snagu carine od 25% na uvoz čelika i aluminijuma u SAD.
TikTok pod pritiskom – svet razmatra zabranu
TikTok se suočava sa sve većim pozivima na zabranu u mnogim zemljama širom sveta. Indija je aplikaciju zabranila još u junu 2020, zajedno sa 58 drugih aplikacija u kineskom vlasništvu, iako je u tom trenutku bila najveće tržište za TikTok. Japan, Australija i Pakistan takođe razmatraju mogućnost zabrane ili ograničenja aplikacije.
U aprilu 2023, Australija je zabranila TikTok na svim vladinim uređajima iz bezbednosnih razloga, a isti potez povukli su i Estonija, Velika Britanija, Evropska unija i Francuska.
Albanija je krajem prošle godine uvela jednogodišnju zabranu TikToka, navodeći njegovu ulogu u porastu nasilja među mladima u zemlji.
U SAD, republikanski lideri optužuju TikTok da promoviše pro-palestinske narative, kao i sadržaje sa antisemitističkim i anti-izraelskim porukama, što aplikacija negira. Istovremeno, širom sveta raste zabrinutost zbog uticaja TikToka na mentalno zdravlje mladih.
Da li će TikTok preživeti globalni pritisak, ili mu se bliži kraj?
(Espreso/Beta/Telegraf Biznis/Preneo: V.Š)
