Kada sam imao 14 godina, otišao sam na spavanje u vrijeme kao što i inače idem i probudio se dva dana kasnije.
Otrčao sam u dnevni boravak u panici pitajući da li moja porodica zna da sam spavao dva dana i šta se desilo.Oni su mi tada rekli da sjednem da doručkujem, a moje pitanje su potpuno ignorisali.
— Sanjao sam kako razgovaram sa svojim starijim ujakom, kojeg nisam vidio godinama. Kasnije tog dana, nazvao je i htio razgovarati o istoj temi o kojoj smo pričali u snu.
Zbog lošeg braka mojih roditelja nikada nisam zelela da se udam. Plašila sam se braka, nisam želela da postanem majka jer sam se plašila kakav ću roditelj biti. Mi smo bili u vezi, živeli zajedno, on je želeo porodicu ja zbog tog straha ne. Nezadovoljna poslom, svojim lošim psihičkim stanjem, konkurišem za posao u drugom gradu gde mi je ponuđen posao u struci, pozicija, velika plata. Rešena da odem, raskinem vezu sa osobom koju sam volela više od sebe, on povređen ali nije želeo da me sputava. I u jednom trenutku sam shvatila da je problem u meni i da gde god da odem neću moći da pobegnem od sebe, a znajući sebe nikada se ne bih ni udala niti rađala već bih se posvetila karijeri. I ostala sam. Bez velike plate, ali pored čoveka kojeg volim i koji me voli i s detetom koje obožavam. Srećna sam.
