Napustila sam Bosnu i Hercegovinu prije 15ak godina. Pošto sam imala aktivan kredit u banci, redovito sam slala novac mami da uplaćiva za kredit. Uvijek bih dodala 50ak, 100 eura njoj da se nađe po potrebi, ovisno koliko sam mogla.
Prije nekoliko dana sam došla na godišnji kući i rekla mami da… kupujem stan uskoro, ona je otišla u sobu i donijela kovertu. Sav novac koji sam slala njoj ona je ostavljala na kamaru, sa željom da mi da kad dođe vrijeme. Isplakala sam se kao malo dijete.
Ja sam Srbin, a djevojka mi je Bošnjakinja. Dolazimo oboje iz tradicionalnih pravoslavnih, odnosno muslimanskih porodica. I njeni i moji su se protivili ovoj vezi dugo vremena, međutim ljubav je pobijedila. Prekidali smo i patili jedno bez drugog, nismo mogli da se zaljubimo i druge i vratili smo se jedno drugom. Pomirila nas je njena najbolja drugarica koja je Bošnjakinja i moj najbolji drug Srbin, jer su shvatili da patimo jedno bez drugog i da ćemo uništiti sebi živote… Dakle prepreke ne treba da postoje, jer srce ne bira koga će da voli, koju boju kože, koji jezik, koju religiju. Za mene je moja Leila najljepša i najdivnija osoba na planeti. Pozdravlja vas Miloš i poručuje da se volite, bez obzira na sve. Život je jedan, ne treba ga trošiti uzalud!
