Umro neki Crnogorac baš na prvu bračnu noć i to na ženi.
Sutradan mu brat organizuje sahranu i pri kraju zamoli popa da kaže da je ipak umro k’o “junačina”, i neka kaže pravu istinu.
Poslije dužeg ubjeđivanja pop pristade i poče:
- “OOJ MITRE, CRNI VUČE, JUNAČKO TI SRCE PUČE, A NI POLA GA NE ZAVUČE.”
Došao Crnogorac u Beograd i otvorio firmu.Firma tek renovirana.Ulazi sekretarica i kaže Crnogorcu:
-Traži vas jedan čovjek
-Dobro,uvedi ga.
Uđe on.Uze Crnogorac telefon i poče da se pravi da priča.
-Eee, Milo kume. Kako su ti đeca? Kako ti ide posao? A moraću doći jedan dan na kafu.Ajde vidimo se junačino.
Čovjek krenu da mu objasni zašto je došao kad ovaj ”zovnu” Lukšića.
-Ma kako si mi? Pa moram doći jednom.Baš sam sada pričao sa Milom.Ajde vidimo se junačino.
-A zašto ste vi došli?
A njemu čovjek odgovori:
-Došao sam da vam priključim telefon.
