Zamolio Medo Zeku da mu pričuva gorilu (ma kakvu gorilu, King Konga) dok je Medo na godišnjem.
- Slušaj Zeko; za doručak mu daj banane, za ručak banane i za večeru banane. I to je sve što trebaš raditi. Ali ni slučajno, ni za živu glavu nemoj da
ga diraš. Da li si čuo!?
-OK, ok!, kaže Zeko
I tako ga Zeko hranio par dana, i sve je bilo u redu. Treći dan ne da djavo mira Zeki i on odluči pipnuti gorilu. Prikrao mu se s leđa i lagano ga takne po ramenu. Gorila naglo ustane i okrene se s razjapljenim ustima. Zeko se u panici da u trk, a gorila za njim. I trči Zeko preko polja i potoka, kroz šume i šumarke, preko brda i dolina, a gorila mu stalno za petama. - Trajalo je to cijeli dan i Zeko se već umorio, mutilo mu se pred očima, a i nije više poznavao kraj koliko su daleko otišli. A gorila ne odustaje i sve mu je bliže. I u jednom trenutku Zeko se spotakne preko neke grane, padne i ostane ležati na leđima teško dišući. Gorila ga dostigne, prijeteći se nadvije nad Zekom, širokih nosnica i još šireg osmijeha pokazujući očnjake. Ispruži ruku, takne Zeku po ramenu i kaže:
- Sad si ti suga
