Bili smo u vezi preko 5 godina, verili se, a onda je na dan venčanja nestala iz mog života.
Nedelja, negde oko 10 ujutru, ja spreman, rodbina i prijatelji su već počeli da se skupljaju u dvorištu, kad mi stiže sms poruka, od brata moje verenice.
OPROSTI U MOJE I IME MOJE PORODICE, ALI MOJA SESTRA JE ODLUČILA DA SE NE UDA ZA TEBE… mislio sam da se šali sa mnom, jer je poznat po takvim morbidnim šalama, odmah sam pozvao moju verenicu, ali bila je nedostupna.
Tada sam pozvao njenog brata i on mi je rekao da je rano ujutro kod njegove sestre došao njen najbolji drug, otvorio dušu i priznao da je voli i da je ta ljubav mnogo veća od prijateljske… očigledno i ona je prema njemu osjećala isto.
Ubrzo su se venčali i žive u zaista skladnom braku, baš su srećni. Ja se još nisam oporavio od nanesene sramote i bola, zaista velika bol.
Šta da vam kažem čuvajte se najboljih prijatelja, jer ja sam najbolje osetio da prijateljstvo između muškarca i žene nikada nije samo prijateljstvo!
