TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
TEKST SE NASTAVLJA NAKON OGLASA:
Poznati voditelj Dejan Deki Pantelić prošle nedelje je u uživo programu otkrio da se više neće baviti poslom koji je decenijama uspešno radio.
Ovo je poslednji put da ja vama kažem: “Gledaćemo se ponovo”. Povlačim se sa ovog voditeljskog mesta, radiću neke druge poslove, isto televizijske, ne idem u penziju, daleko bilo. Ono što je sigurno ostavljam vas u sigurnim rukama. Ja ću pokušati da svoje znanje prenesem mlađima, lepšima i boljim kolegama – rekao je tad Deki Pantelić, koji će uskoro otpočeti novi posao, ali iza kamera.
Voditelj je prethodnih godina kuburio sa zdravljem – 2012. godine ustanovili tumor na krajnicima, a zatim je usledilo i nekoliko godina lečenja, da bi u martu mesecu prošle godine zbog pucanja slepog creva završio u bolnici gde je bio i hitno operisan. Oporavak je prošao u najboljem redu.
Njemu je dijagnostikovan tumor na krajnicima, nakon čega su usledile godine borbe protiv teške bolesti, a sve vreme je uz njega njegova supruga Miona.
Supruga Dekija Pantelića, sa kojom ima dvoje dece – Vukašina i Lanu, bila mu je veliki oslonac u momentu saznanja da mu predstoji velika borba.
Isto tako, zajedničkim snagama prihvatili su činjenicu da im deca imaju dijabetes i sa tim uspešno balansiraju, a upravo u njenom zagrljaju Pantelić je pronašao utočište i podršku tokom svih nedaća.
On je odlazak sa mesta voditelja “Prve” najavio još pre nekoliko meseci na društvenim mrežama.
Hvala kolegama koji imaju dobre telefone i filtere, pa ispadnem manje “polovan”. Izvinjavam se gledaocima na promuklom glasu. Došla su na naplatu sva ona zračenja, hemioterapije, operacije… Trudiću se da u narednom periodu pronađem adekvatno mesto iza kamera. Hvala što brinete – napisao je Dejan Pantelić tom prilikom.
Kada mu se desila opaka bolest, Deki je javno pričao o tome.
U tim trenucima čovek samo razmišlja o svojoj porodici, o svojoj maloj deci koje nisam izveo na put. Razmišljao sam o mom Vukašinu, i upravo dok ovo govorim gledam njegovu i Laninu fotografiju koja se nalazi na mom radnom stolu. Prosto nisam naučio Vukašina da igra fudbal i košarku, Lanu nisam odveo pred oltar kod njenog budućeg supruga, iako je mala, to mi je bilo u podsvesti kao neka obaveza. S druge strane, nisam smeo sebi da dozvolim da se predam jer prosto ne smem da budem sebičan da svojoj supruzi ostavim toliki teret i da se ona brine i žrtvuje za porodicu, a to radi i ovako i onako. To su bile neke stvari koje su mi bile u glavi dok sam prolazio kroz te neprijatne životne izazove – iskren je bio Dejan.
